D:S vol. 1 (Dark:Scene Records, 2008)

Prvo izdanje Dark:Scene Records bila je ova kompilacija "D:S vol.1" koja je ubrzo iznjedrila i svoj drugi nastavak. Na oba cd-a nalazi se 40 izvođača. Svaki cd ima 20 pjesama s isto toliko izvođača.

Prvi cd "D:S vol.1" u trajanju od punih 70 minuta je sastavljen od imena iz Srbije i dva izvođača iz Hrvatske. Osim iz Beograda i Novog Sada, ovdje su izvođači koji dolaze iz Kragujevca, Petrovaradina, Niša, Jagodine, Pančeva i Ćuprije što je dobar znak da se i izvan glavnih centara radi i prati suvremena scena koja je u ovome slučaju urbani underground. Pretežito je riječ o autorima i sastavima koji preferiraju electro-industrial izraz (DREDDUP www.myspace.com/dreddup sa skladbom "First blood" su tipičan primjer) s različitim odmacima poput SOK www.myspace.com/bandsok iz Novog Sada (pjesma "Face for the fist") koji imaju crtu Ministry ili SECRET MAN www.myspace.com/thedarkestelectro iz Novog Sada ("Frozen"), te NEUROTICA www.myspace.com/myneurotica sa ženskim vokalom također iz Novog Sada ("Delicate fantasy"), SIXTH JUNE www.myspace.com/sixthjune iz Beograda s također ženskim vokalom ("Everytime") gdje se osjeća mračni naboj izraza '80-tih poput Cabaret Voltaire, Depeche Mode, Front 242 i sl. Uz to, kompilacija predstavlja i drugačije orijentirane izvođače poput electro-noise CONDOLENCE www.myspace.com/condolence iz Kragujevca (kratka "Eaze", svega 46 sekundi), FIGURATIVE THEATRE www.myspace.com/intoleranceismyalterego iz Niša ("Oblivion and misery/ Atrocious camera"), naše industrial post-punk gothic poznanike f.O.f. www.myspace.com/pkpfof iz Rijeke ("Hello Christine", objavljena na "f.O.f." albumu za Slušaj najglasnije, 2007.) ili atmosferično-ambijentalni UNEXISTENCE http://unexistence.awardspace.com iz Jagodine (instrumental "Only rusty relics") i ONE FELL PREY http://minizdanja.awardspace.com također iz Jagodine ("Flickering existence"). Interesantno je da gotovo svi izvođači koriste engleski jezik osim sastava INJE www.myspace.com/injeinje iz Beograda sa ženskim vokalom (vrlo lijepa electro-pop skladba "Skrivenosemenica"), FRANJA KLUZ www.myspace.com/franjakluz iz Kragujevca (otkačena minimalistička vox-extended kabaretska parodija "Ua ua") i KANNTILEN ANTE PORTAS također iz Kragujevca http://kanntilenanteportas.awardspace (gothic skladba a'la Mizar "Plač košnice").
Uz DREDDUP i f.O.f., po mojem osobnom ukusu najviše me se dojmio V.I.T.R.I.O.L. MINSTREL iz Pančeva www.myspace.com/vitriolminstrel (mračan i lagani minimalistički atmosferičan electro noise-industrial "Communication"), MRT iz Novog Sada www.darksceneforum.co.nr (tribalni gothic instrumental "Undead lunch part II"), DEMENTIA ABSURDA www.myspace.com/dementiaabsurdanoise iz Hrvatske (eksperimentalni noise komad "Cynic") i posljednji na ovoj zbirki THIRD I www.myspace.com/krikunutrasnjosti iz Ćuprije koji kombiniraju lo-fi eksperiment sa psihodeličnim prostornim ambijentom ("Cold chamber"). Ovi posljednji kao i MRT tijekom 2008. su objavili i svoje albume za Dark:Scene Records, ali o tome kasnije.
Kompilacija donosi pregršt zanimljive glazbe i veliko je iznenađenje za sve ljubitelje electro, post noise-industriala i pripadajućih dark/gothic žanrova za koje se još uvijek nezna da postoje i egzistiraju u svojim skučenim underground okvirima.
Naslovi: 1.TAMERLAN - Beneath the moonlight, 2.SOK - Face for the fist, 3.SECRET MAN - Frozen, 4.CONDOLENCE - Eaze, 5.F.o.F. - Christine, 6.DREDDUP - First blood, 7.NEUROTICA - Delicate fantasy, 8.SIXTH JUNE - Everytime, 9.INJE - Skrivenosemenica, 10.FRANJA KLUZ - Ua ua, 11.CUT N PASTE - Dead and gone, 12.FIGURATIVE THEATRE - Oblivion and misery/ Atrocious camera, 13.V.I.T.R.I.O.L. MINSTREL - Communication, 14.MRT - Undead lunch part II, 15.KANNTILEN ANTE PORTAS - Plač košnice, 16.VAMP VOLTAGE - Symptoms, 17.UNEXISTENCE - Only rusty relics, 18.ONE FELL PREY - Flickering existence, 19.DEMENTIA ABSURDA - Cynic, 20.THIRD I - Cold chamber
Ocjena (1-10): 7
[source]- Horvi, Terapija.net webzine

VA Elektronska Industrija Niš 2

A postojala je i 'Elektronska industrija I'? :) Ako nije, ovaj 'II' iz naziva uspjesno privlaci paznju. Jedini (iako je to omanji) problem predstavlja pomalo neuskladen odnos plesnog i manje plesnog no u cjelosti radi se o interesantnom ostvarenju gdje je prednost vidljivo pruzena kompilacijskoj autenticnosti a ne nuznom redanju ovih ili onih predstavnika tzv. 'industrijske' scene.
Uvod s DeepArtMent uvelike podsjeca na dugometrazne, usporene tech-noir komade Alana Wildera. To prepoznatljivo naginjanje ambijentu protkanog 'jazz' nijansama tesko je zaobici ali ovakav lagani uvod znak je solidne konceptulane promisljenosti uvodenja slusatelja kroz postupnu eskalaciju stilova - vec sljedecim, osjetno plesnijim elektro-predloskom dobre 'stare' Margite.
'Just Do(minate) It' kvalitetom ne odskace ali niti nadilazi bilo koju drugu provokativnu Margitinu studiju - radi se o jos jednom, tipicnim crnim humorom protkanom plesnom komadu, koji ima vise zajednickog s klupskim miljeom nego apokalipticnim industrijskim establishmentom u koji je ovdje uklopljen. Iako mi ovdje ponavljanje 'SS' retorike u kombinaciji s S/M-om nije nesto pretjerano novo. Efektno koliko moze biti ako pomnije pratimo rijeci pjesme, no 'Blitzmadel' je daleko ozbiljniji i provokativniji komadic drustvene kritike.
Za razliku od ove, pomalo nespretne varijacije na temu, 'People of Yugoslavia' predstavlja daleko bolji i skakljiviji materijal - s onim prepoznatljivim Margitinim smislom za sokiranje.
Third I nastavljaju stilski niz DeepArtment - njihov 'Light Over the Lonely Street' zvuci kao da je nastao u dogovoru s otvarateljima kompilacije; 'recoilovski' sumracan, turoban komadic usporene glazbe, no u njemu je ambijent dobro postavljen i upravo u skladu s naslovom, moze posluziti kao jedan od idealnih soundtracka za setnje sumornim ulicama jednog velegrada. Kao i u slucaju DeepArtMent-ove teme 'Greysland', pokazatelj je da u jednostavnoj ambijentalnoj razradi puno vise vrata otvara sam slusatelj bez suvisnog napora - kontinuiran i pitak komadic naoko 'teske' ali sustinski uhu ugodne glazbene podloge. 'Mladi ljudi' pak smjesta nas u nedefinirani zatvoreni prostor gdje u obliku bijelog suma glasovi lutaju odbijajuci se od zida do zida, nastojeci pronaci svoj put do slusatelja (u obliku 'unutrasnjih glasova'?). Pomalo nalik zeljeznickoj stanici gdje se preko loseg razglasa gubi smisao poruke ali ostaje efektna podloga - nije bitno sto razaznajemo u tim dijalozima, 'Mladi ljudi' nas svojom zvukovnom nedefiniranoscu odvlace u nase vlastite misli kojima se nuzno ne prepustamo ali se iskljucujemo iz stvarnog svijeta...
Figurative Theatre pak idu u svoj naizmjenicni okrsaj s plesnim ekstremom - generalno slusano vrlo efektan i nabrijan klupski dragulj ali na trenutke isto tako svoje vrijeme gubi izvjesnim diskoidnim banalnostima. Duboki glas koji na trenutke upada u stvar (u adekvatnom mracnjackom tonu izgovarajuci rijec 'Emotion' ?) donosi dodatne pozitivne bodove ovoj temi. Nazalost 'Love Object' kao nekakav pravovaljani tematski nastavak ne odmice se previse od potrosnog elektro-predloska, bilo kao varijacija na temu 'Emotional Loser' ili u odnosu na bilo koji drugi primjer iz proslosti i sadasnjosti, nevezan uz ovu kompilaciju. Solidan elektro kojem necemo odoljeti na plesnom podiju ali nista dalje od toga.
Zero Syndrome je zanimljivo koncipirana ali pomalo isprazna tema - iako u ovoj cjelini ima svoju adekvatnu funkciju neuravnotezenog, ambijentalnom podredenog 'fillera'. Tearpalm sa svojim 'Mimohodom' takoder dostojno drze razinu ispod koje kompilacija nece pasti - nedoreceni trestavi uvod prozet zvuku nalik radijskim frekvencijama, kojima nastoje izokrenuti slusateljsku hipofizu, polagano nas uvodi u rasplamsavajuci plesni nemir koji se ni na samom kraju ne predaje, postupno se vracajuci u uho kao podsjetnik kako 'nije gotovo kad mislimo da je gotovo'. Meni osobno ovdje i ponajbolja tema. Zavrsna 'Gorka krv' pak zaokrece se za 180o, kroz svojih 8 minuta pruzajuci revijalan ugodaj odjavne spice za jednu, tematski solidnu kompilaciju.
Pornhouse i njihov 'Here Comes the Witch' je naporan primjer industrial-drone isfuravanja na groteskno. To naricanje sampleovima u kojima su obavezne kljucne fraze 'fucking' i bolni uzvici poput 'no!' skrivene iza kosmarnih tekstura modificiranih distrozija, kojima se favoriziraju mucni prizori nekakvog mucenja u kojima ionako ne zelimo sudjelovati, vec je toliko puta evidentirano - ponekad s manje ili vise uspjeha. No ovdje iako efektno ne zvuci previse uvjerljivo. 'Ignorance Is grey' igra na slicnu kartu - zvukovno i retoricki, ovo je naprosto necija tuda tamna komora (The Grey Area) s kojom se izvodac uziva poigravati jednim segmentom (vrlo nalik 'Hamburger Lady'), uvjeren kako je stvorio sebi autentican komadic 'apokalipse danas'.
Za razliku od njih, DeepArtment pokazuju kako su stilski puno inovativniji i skloniji interesantnim razradama a ne pribjegavanju jednoj uvrijezenoj formuli - u odnosu na uvodni 'Greysland', 'True Legend' za koji je korak radikalniji odmak, prozet puno ugodnijim tonom i predstavlja jedan od vrhunaca kompilacije - sa svoje dvije teme DeepArtMent ovdje pokazuju kako njihov izraz ako nastave njegovati ovakvu estetiku, moze nadici koncept pukog kompiliranja glazbe za individualne slusateljske bijegove iz stvarnosti. 'True Legend' na trenutke demonstrira kako su mozda trebali danas zvucati i jedni Laibach koji unatoc svojim trivijalnim stislkim saranjima i dalje glase kao nedokucivi kunst.
[source] - Camera Obscura forum

THIRD I: Reflections Of Internal Pain (Dark:Scene Records), 2008

Third I je elekronski duet iz Ćuprije i Niša koji ima brojna izdanja i pojavljivanja na različitim kompilacijama 2007 i 2008 godine. Interesantan je njihov naslov 3way split "Ko ne plati na mostu, platiće na Ćupriji" kojeg je objavio Zvukovina (zvukovinanoise.blogspot.com).
Polovina dueta je Nenad koji je sudjelovao na onom čudnovatom kolaboracijskom albumu FIGURATIVE THEATRE & DICHOTOMY ENGINE - "Mind Theater & Soul-Engine Sequencer" (2008, Dark:Scene Records). Za razliku od one, meni nerazjašnjene kemije s tog albuma, Third I su pravo oslobađanje. 13 minuta prekrasne ambijentalne elektronske industrial-noise glazbe u 5 vrlo jednostavnih instrumentalnih kompozicija koje nose autorsku priču o boli, plaču i cviležu. Nema se šta dodati ili oduzeti. Ovo je prekrasan elektronski industrial-noise 'dream-pop' glazbeni ambijentalni svijet u rangu laganog Merzbow i eksperimentalnog Nocturne. Zvukovi pršte na sve strane i teku mirno poput svakodnevne uzburkane rijeke.
Nije plesna glazba, ali je odlična za poslušati. Fine harmonije, odmjereni raspon elektronske razlivene buke i efekata. Preljepo. Užitak za uho! Poslije ovog slušati Jean Michel Jarre-a i Vangelisa je prčija i seljačija na kvadrat. Ovo je umjetnost elektronske ambijentalne buke. Ovo je kratko, jasno i fantastično! Bravo ekipa, to je fenomenalno! Ima netko tko može bolje?
ocjena albuma [1-10]: 8
[source]- Horvi, Terapija.net webzine

Terapija.net webzine toplist for 2008.

pjesme iz regije ex-Yu:
1. Patent - Živa u merilu vrednosti - BOJAN ILIĆ BOKERINI & IVAN MILOSAVLJEVIĆ
2. Shooocked - FIGURATIVE THEATRE & DICHOTOMY ENGINE - Mind Theater & Soul-Engine Sequencer (Dark:Scene Records)
3. Somnitelno lice - PMG KOLEKTIV
4. Jabuka - REBELSTAR
5. Sve jedno je - PETROL
6. Bicikl - BO
7. 130 - DARKWOOD DUB
8. Sex - UBIKVITETNA ERITROFOBIA
9. Ljubavi - DAMIR AVDIĆ
10.Reflections Of Internal Pain - THIRD I (cijeli EP)
[source] - Terapija.net webzine

Planetmagazin.net webzine toplist for 2008.

Kako je to obično i red na kraju godinu donose se najrazličitije top liste najboljih, najslušanijih i ostalo sve naj filmova, albuma, bendova, DJ-a i tako dalje. PLANet magazin tako nije iznimka pa ovdje donosimo top liste prema izboru PLANet magazin ekipe.

TOP TEN 2008 (MD)
1. AC/DC - Black Ice
2. Wolfbrigade - Pray to the World
3. Pasmaters - Seeing Through Hardcore
4. KDBŠ-Mario
5. Laibach Kunst der Fuge
6. PissChrist - Victims of Faith
7. Nakot - Pod NATO bombama i represijom nacije CD
8. Sunn o))) - Domkirke
9.Third I - Horror Audio Drama
10. ELUJ - Eluj 3 [source] - Planetmagazin.net

Weird detail in THIRD I biography: they were on popmusic toplist of Popboks (famous serbian magazine for pop culture). Here's the list:

POPBOKSOVA LISTA DOMAĆIH SINGLOVA - 1/19/2007
1. TILL: Never Saw a Smile
(autorsko izdanje)
2. INTRUDER: Stay
(Ammonite)
3. VENTOLIN: Sunce
(autorsko izdanje)
4. JARBOLI: Možda će pasti
(Odličan hrčak)
5. THIRD I: Trinity (industrial dub)
(autorsko izdanje)
6. BAD COPY: Žoor
(Prohibicija)
7. SAJSI: Vozi me
(autorsko izdanje)
8. ALEKSANDRA KOVAČ: Nemoj ovako
(Komuna)
9. VASKO SERAFIMOV feat. GILE: Nebo bez oblaka
(Mascom)
10. PRESING: Buđenje u šibici
(Ammonite)
[source] - Popboks.com

Serbian Industrial scene (from wikipeadia)

Serbia never had the taste for the industrial sound although it had so many industrial elements in its political and everyday life surroundings. This sound never came to bigger interest because it included a lot of electronic equipment and a lot of industrial machines for making noises that people in Yugoslavia just couldn't afford in the mid 80's after communist leader Josip Broz Tito died and left the country in great dept. The spirit of industrial music continued to live in one-man project based computer acts. Although there were many artists that experimented with industrial in old Yugoslavia (like Sat Stoicizmo, Laibach, Borghesia) Serbian industrial/dark scene was small but well organized. Most important acts were: Autopsia (industrial experimental act from Ruma), Pure (industrial-rock band from Jagodina) Katarza (industrial-rock band from Novi Sad) Mindkiller (industrial act from Novi Sad), Vivisect (from Novi Sad), Overdose (from Belgrade). The latest bands that are still active and are still playing live industrial are dreDDup (from Novi Sad). C.I.H. (from Belgrade), Presovane Glave (Beograd), Pamba (from Kovacica), Youth A.D. (Srbobran), Third I (from Cuprija) and Figurative Theatre (from Nis). After the year 2005 a lot of bands started experimenting including the industrial elements in their non-industrial music genres.
[source] - Wikipedia.org

Festival "Ko ne plati na mostu platiće na Ćupriji"

3.10.2008. Kulturni Centar, Ćuprija, upad fraj
Figurative Theatre, Third I, Endless Conflict, Oil

Neko će me nakon ovog teksta optužiti za zloupotrebu službenog položaja, ili sukob interesa jer u svom zinu pišem lično o svom bendu. A mene baš stiska za to što će se dežurni nasekirati.

Nakon malog introa krenimo i sa nekim dodatnim objašnjenjima. Kao prvo, ovo nije bio klasičan festival, više grupna svirka četiri benda/projekta. Led za ovako eksperimentalniju formu je probijen pre nešto više od dve godine kada je Figurative Theatre svirao i tu je i začet Third I. Tu se desio „kreativni kleš“ koji je dalje isprovocirao stvaranje još dva nova imena Endless Conflict sa svojim noizom i Oil sa svojim pitkijom elektro-industrijom. I naravno da je ova klica „neke tamo buke“ morala biti zabeležena na nekom izdanju. I ubrzo smo realizovali 3 way split „Ko ne plati na mostu platiće na Ćupriji“ (koji možete skinuti OVDE). I sad kao što pravila nalažu, to ne vredi puno ako se provokacija ne sprovede i uživo u (ne)delo. I onda su krenule muke. Zapravo izgledalo je kako će bit’jako zajebano ubediti ljude iz KCa da ustupe prostor. Posle par dana lova na direktora koji je morao sve da “aminuje“ ispostavilo se da i nije bio toliki problem zakazati dešavanje. E sad, kako nam ne bi uzimali nikakav novac za to, morali smo to prijaviti kao neprofitno dešavanje. A kako je i tako ovo što radimo većini jako uvrnuto, nije bilo teško na plakat staviti „AUDIO EKSPERIMENT“, što je u suštini ovo dešavanje i bilo. Ono „festival“ je dodato iz zajebancije i kao provokacija.

O samom dešavanju je jako čudno govoriti jer je to više ličilo na neko opušteno veče sa prijateljima jer smo iste i zvali a od posetilaca smo očekivali slučajne prolaznike i nešto ćuprijske metal ekipe koja se nekako pokazala i najizdržljivijom pa su kao nagradu dobili diskove svi :). Mislim da je cifra od 20-30 ljudi sasvim dovoljna za ovako nešto i za ovoliko i ovakvo mesto. Zaista je bilo zanimljivo gledati upitne poglede i face prolaznika i onih koji stidljivo uđu pa im ništa nije jasno šta se zapravo dešava i „šta to oni iza stolova rade?“. U svakom slučaju niko nije ostao ravnodušan i svako je imao svoje tumečenje tih zvukova. Ono što se moglo čuti te večeri se po posetiocima zvalo „trens, psihodelija, tehno, buka, eksperiment,...“. Osećao sam se ko Boyd Rice (jea rajt) koji je imao taj trip da posle svog nastupa priča sa publikom šta su osećali dok su slušali. I bilo je zanimljivo pričati sa tim ljudima koji onako bulje u monitor i gledaju šta ja to pipkam, na čemu sviram i šta se dešava kad pritisnem neko dugme. „A jel koristiš traktor (valjda misli na program – prim.N)?“ „Kako vučeš semplove?“ „Vi ste ko Kraftverk“ (doduše i jesmo vizuelno delovali tako :)“ „Pa ti stvarno sviraš na kompjuteru?“...i tako u beskraj... I kako da vam ne bude zanimljivo... I još kad vidiš da par ljudi ZAISTA (?!?!?!) i uživa u tome (da, gledaćete i video uskoro nadam se)...

I hajde da napišem i po koju o konkretnim izvođačima. Ilija (Endless Conflict) je bio pravo noiz iznenađenje gde nekad sve to vuče na ritmični hiphop noiz, a nekad bi prešlo skoro u harš. Saša (Oil) je imao gosta na trubi koja je njegovom elektru dala novu Majls Dejvis džez atmosferu. FT smo ipak svirali jer je Peđa našao neki čudan ugao gde nema mikrofonije (katastrofa mikrofon sa ultrakratkim kablom) i sad nekako fino zvuči na snimku, bolje nego na tonskoj. Third I je ostao da dokosuri sve. I mi smo morali da kratimo jer se fajront opasno bližio pa nismo stigli Tearpalm da predstavimo.

I eto neki zaključak se može izvesti. Kapiram da je ko što rekoh gore, ovo prodrmalo malo grad. Par klinaca me je pitalo za programe i dobilo ih, i ako se rodi još neko novo ime, mislim da smo uspeli. Za divno čudo, onom momku iz KCa nije bilo toliko ekstremno - iako je bio u fazonu „ej idem ja preko puta ulice, ne znači to da vi niste dobri ali meni ovo ne prija“ – dakle nije bilo toliko ekstremno da nas zabrani i posle je poručio „ako hoćete opet da pravite, ok je“. Pa ’ajde kad kažeš, al’ onda vidimo se negde zimus ili na proleće možda opet sa još nekim od Noizera s’ Moravu.

Za skidanje još i Oil - Low Frequency Rider (mini LP) - OVDE

Elektronska Industrija Niš 2

17.12.2008., klub Yeti, Niš
Znači, puno vas zna da se pre izvesnog vremena pojavila kompilacija niških industrial i srodnih bendova pod nazivom „Elektronska Industrija Niš 2*“. Ovo „2“ govori da postoji i jedinica. Jedinica je izašla pre nekoliko godina i (p)ostala kultna na andergraund sceni. Zadnjih godina se nešto ponovo dešava u ovom gradu, istina stidljivo i nenametljivo, a više priznato van Niša. Dakle taj novi talas bendova u ovom gradu zabeležen je na dvojci.

Ovaj koncert je trebao biti svojevrsna promocija kompilacije i bendova na njoj, ali ne u onom klasičnom smislu. Ovo je bio koncert bendova/projekata Figurative Theatre, Third I i Tearpalm dok bi se ostali ljudi sa kompilacije pojavili kao gosti. A gosti su bili Bojan Ilić Bokerini, i Ivan Milosavljević (DeepArtMent, Nahty i ex-T-Error,). Tasa (Pornhouse, Zero Syndrome, Embrio Shpayz) je na žalost morao da otkaže svoj nastup sa Third I usled obaveza. Third I je podržala Jovana na gitari.

Ovakvu podelu, ko je sa kim svirao nemojte bukvalno shvatiti jer je svirao ko je sa kim hteo i kad je hteo, a tako je i bilo zamišljeno, kao opušteno veče sa prijateljima i dosta zezanja.

Kada govorimo o klubu, Yeti je kultno mesto za mnoge Niške bendove ali iz vremena dok je radio pod imenom Andergraund (90e). Danas je klub prevashodno okrenut hevi metal i bajkerskoj publici mada ima i pank koncerata. FT i sličan zvuk se ovde zadnji put čuo mislim 2000. Vreme je bilo da se opet proba. Termin je lako dobijen, sredina nedelje, ipak je ovo eksperiment za gazdu Yetija, a mesto je rokersko i JEDINO trenutno raspoloženo za svirke. Yeti je mali klub i izgleda kao Yetijev dom – pećina. Zbog ograničenog prostora nisu rađeni plakati već samo virtuelno na par foruma i poziv „od ruke do ruke“. Interesovanje je na lokalnom forumu balkanrock.com (opet prevashodno okrenutom metal, rok isl publici) bilo i iznad očekivanja. Neverovatno je koliko su ljudi malo upoznati da se u njihovom gradu tako nešto uopšte svira. Opet sa druge strane lepo je bilo videti da se ljudi još uvek sećaju prethodna dva koncerta u Niškoj Banji (mart i avgust 2008.). Oni malo otvoreniji i radoznaliji su i došli.

Klub se napunio do pola 11 a do tada su svi uživali u međusobnoj zajebanciji jer je ovo ipak bila prijateljska varijanta. Prvi su izašli Figurative Theatre. Prve tri stvari su dobro prošle. Nove pesme koje su drugačije i koje će verujem sve iznenaditi kada budu objavljene. Teme su nadčovek, filozofija a muzički su dosta brze i intenzivne na tragu pesme „Entropija“. Onda su krenuli tehnički problemi koji su ih pratili do kraja večeri. Problem je mikseta koja se posle izvesnog vremena raspada i dolazi do ispada ili mikrofona, ili gitare, ili svega,... Problem koji se javljao i na prethodnim koncertima u ovom kubu. Po sistemu „show must go on“ nastavili su da pumpaju samo sa jednog zvučnika uz dosta improvizacije i nakon 7-8 stvari („Ona se igra nožem“, „Entropija“,...) su završili vidno iznervirani.

Ubrzo kreće Bokerini uz Icinu (DeepArtMent) i Markovu (Tearpalm) pratnju (napomena: ova dvojica su uz još Pitija iz Goribora i Rigea ranije činili Bokerinijev prateći bend Paganska ljubav). Elem, Bokerini je „gradsko muvalo“ i urbana legenda grada Niša. Do sada ima nekoliko objavljenih zbirki poezije i dva „spoken word“ albuma za Zdenin Slušaj Najglasnije. Par nedelja ranije su nastupili na Trash festu i istim repertoarom su se predstavili ovde. Njegova slem poezija, oštra kao skalpel zaseca i pljuje malograđanštinu i takvo lice Niša, u stvari i ne samo Niša. Icina pratnja je prilično pitka a na nju se nadovezuje Marko koji tera onu gitaru da cvili i ispušte sve samo ne „normalne“ zvuke.

Nakon njih izlaze Third I. To vam je u stvari ista FT ekipa i recimo da je FT našminkano i uvijeno lice koje vam kroz fine zvuke servira bolest, a Third I to radi otvoreno, mračno, apokaliptično i g(l)adno. Inače Third I je poznat po tome što uvek svira u drugoj postavi, tj gitare se lati ko poželi. Ovoga puta je to želela Jovana. Tasa je opravdano odustao u zadnjem času. Third I su izveli svoj skraćen set od 6 pesama od prilike mada se ta nervoza od prethodnog nastupa osećala jer nisu mogli da izvedu sve kako su želeli. Mada je to imalo svoju draž npr u trenutku kada otkazuje mikrofon i Peđa nastavlja sve više derući se bez mikrofona. Jovana se uključivala nešto klasičnijom izvedbom i valjda se nekako izborila sa tremom :). I da, "Third I svira kako Čak Noris igra!" izjavio je Nenad posle koncerta komentarišući nastup za medije.

Tehnikalije su dovele do toga da Tearpalm ne nastupi.

Kada je o ljudima reč, videlo se da interesovanje postoji i da ovakav koncert može da bude posećen. Bilo je dosta starije ekipe i nešto mlađih,... onako fin miks. Verujem da bi utisak bio još jači (u stvari potpun) da nije bilo problema sa miksetom jer bi ona uglavnom otkazala u trenutcima kada se masa opusti i popali.

Bilo, PONOVILO SE!

* da pojasnimo igru reči. Dakle za one van Srbije i one koji se ne sećaju Elektronska Industrija Niš je bila domaći gigant i uz slovenačko Gorenje najveća industrija te vrste u SFRJ. Danas od EI nije ostalo gotovo ništa. Fabrika je pratila propadanje zemlje i od giganta ostalo je brdo nezaposlenih i prazne hale. Pitajte mame i tate za Ei televizore, tranzistore isl.

Festival Dark Scene III - Apocalyptic Shelter

15.11.2008., 22h, ulaz 50 din., Klub Valhala, Novi Sad
Loud Youth Engine, SOK, dreDDup, Figurative Theatre, Third I

Dark scene fest vol 3.ovog puta organizovan je u Novom Sadu, za razliku od prethodna dva..i definitivno, je bio drugaciji od prethodna dva, sto je valjda i poenta dogadjaja koji imaju vise "nastavaka"...
Naoruzani svakojakim instrumentima, ukljucujuci i cuveni "stalak za mikrofon" grupe S.O.K., onu neverovatnu skalameriju, iz stana naseg domacina Kenji-a, put Valhale krenula je sarenolika bratija iz 4 razlicita benda...
Moram da priznam da je jako sexy voziti se liftom sa klavijaturama i skalamerijom koja te bode u bubrege, ali ovi s/m momenti, ulili su kreativnu snagu u aktere naseg dogadjaja!
Atomac nije bio preterano daleko, bolje receno, nalazio se veoma blizu Kenji-eve zgrade i za razliku od atomaca koje sam ja video, ovaj je bio, bar svojom gradjevinom, iznad zemlje.
Kada smo usli u istu, na vratima nas je zatekla lutka demona, kakav pocetak...
Dole je bilo jos interesantnije, kao da smo sisli u neku vrstu dnevne sobe. Nama je ovo bio veci Living room od prethodne svirke u Living room-u...
S obzirom da, bine nije bilo, istu smo morali da improvizujemo od skolskih klupa koje su bile svuda okolo prostorije.
Sav ovaj enterijer normalna je pojava, ukoliko uzmete u obzir da se radi o igraonici drustvenih r.p.g igara...reklo bi se dungeons and dragons sistema...mozda se igrao i cyberpunk sistem shadowrun..ali to nisam primetio, verovatno smo najveci cyberpunkeri unutra bili mi...
tonske probe su protekle kao i svake tonske probe, smanji ovo, dodaj mi ovo, pojacaj malo...probija mi ovde...
Svirka je pocela, strogo na vreme kako i dolikuje dobrim momcima kao sto smo mi, koji smo popili 2-3 piva pre pocetka...tacno u 21:30
Do tada se skupio solidan broj lljudi za takav prostor, a sve vise i vise ih je silazilo u atomca...
Krenuli su Loud youth Engine...novi bend Stevana (Youth a.d.) i Drazena (Dichotomy engine)...sa licne strane gledano, odlican koncert konceptualno opredeljen, tradicionalnog pogleda na noise sviran gitarom ,sa primesama Swans-a sa prvih albuma, ali bez vokala, odlican dirge/drone zvuk, cak povremeno jako sokantan za nepripremljeni deo publike, sto ne vazi za pisca ovih redova koji je to uredno downloadova-o sa Last F.M-a i obrazovan dosao na koncert...
A onda....sokantan mix pravoslavlja (dirge u prevodu znači žalopojka, pogrebna pesma, tužbalica - prim.N.) i noise-a uzivo...strasno stivo..kakvo uzivanje...i na stolu zuta kesa, tacno ispred mesta gde Stevan besomucno razlaze na svojoj gitari uz svestenicko pojanje, a Drazen boji tonovima haosa celokupan dogadjaj...
Kako mi je samo nedostajao video bim ovde, da pustim svoje omiljeno "slikanje vatrom" ili mozda cak Marinu Abramovich...ufff, bas se uzivalo...
Sledeci koji su nastupili bili su S.O.k, takodje jedan od meni dragih bendova, pre svega zbog zvuka koji neguju, zbog fantasticne ritmicnosti ,podsecanja na americku noise skolu i Sindje koji ne peva, vec urla na vokalu.
Napraviti onoliko plesnih elemenata a pri tom svirate garazu, uopste nije lako...ovo kao da je izaslo iz "Burn to shine Chicago"...
Kenji je razvalio acoustic bass, bubnjar je kao hobotnica a Sindja u svom nadrkanom elementu, kako dolikuje potomku slavnog vojvode iz nasih krajeva.
Publika je ozivela, pisac ovih redova je morao da odplese jedan "ST Vicious dance", odnosno tradicionalni new wave ples, sa Nemanjom iz Dreddup-a i Katom (Ft, tj.sopstvenom zenom).
Usledio je Dreddup, nama jako drag i oproban bend za lude provode i terevenke, uz Dreddup i u kucnim uslovima lomimo namestaj sutirajuci i skacuci, a tek sto nam je ovde leglo to sve...a i ovde je bilo namestaja, tako da smo bili svoj na svome...
Ovog puta, momci su nas iznenadili sa par novih, nadolazecih pesama, koje s u svojoj ritmicnosti razlikuju od starih. Reklo bi se da je to dobar put kojim se bend krece, ovo je kao da vozis kamion teskas, pa menjas brzine silno cimajuci menjac i okreces pretezak volan...opaka industrija, nema sta..
E sad mi smo subjektivni jer volimo Dreddup i sve ove pobrojane bendove iznad, ali i publika je sve ovo izrazito dobro prihvatila, paje celokupna atmosfera bila toliko domaca i vesela...
Usledili smo mi, FT and Third I, posto Marko (Tearpalm), covek koji je obicno svirao gitaru u FT-u, nije mogao da dodje, na gitari je uskocio Drazen (loud youth...dichotomy engine). Uklopio se fantasticno, prozvao sam ga shoegaze man, bas je plivao preko celokupne dance atmosfere Ft-a i bio odlican u noise-u third I-a...
Pumpali smo bas dugo, smenjivale su se brze pesme..i zavrsili kako dolikuje ovakvoj manifestaciji anarhi(sti)čnim, mracnim Third I ambientom...
I da vas ne gusimo vise, kao sto Mrakoslava rece, odavno nisam bio na koncedrtu gde su bas svi bili dobri, a ovde je to bio slucaj....
Manifestacija uspela totalno....
Druzenje oko nje, potpuno, mi smo ostali i ceo sledeci dan kako bi uslikali Novi SAd za licne foto arhive i druzili se sa prijateljima iz drugih bendova...vratismo se kuci puni utisaka...do sledeceg skupa...

Festival Dark Scene II

5.10.2008. Livingroom, SKC, Beograd, upad 150 kinti

Dosta je ispisano o ovom dešavanju, uglavnom na DS forumu ali hajde pomenimo za vas koji ne svraćate redovno ili uopšte. Priča sa ovim mini festom je krenula avgusta i prošla je jako dobro da se morala ponoviti. Bilo je bezbroj odlaganja i pomeranja, čak 5 datuma se promenilo u jednoj nedelji. Levo-desno, 5.10. je bio definitivan pa smo „spojili stolove” što reče Mihajlo sa Dark Revolution ekipom i napravljen je Samhain Drafting, zajebano natrpan dan bendovima podeljen u dva bloka. Matine je okupio metal isl bendove i na žalost o tom delu ja neću govoriti jer sam preskočio iz objektivnih razloga (čitaj spremao lap top – HVALA 5RE!). Ali nismo preskočili fino zezanje od trenutka kad smo se našli sa Nevenom i Adelom, pa utom eto i ostalih (Martin, Dražen, Katić, Đole,...). I krenula je odiseja po Beogradu. Ili potraga za hranom.
Elem, kad sam se ja vratio sa spreminm lap topom mogao je da krene DS blok (haha, dajte toalet papir – prim. samom sebi), ovoga puta nazvan After Dark. I samo ukratko:
Martin I, od milošte nazvan „Tuta Bugarin” je svojom harš bukom i manipulacijom mikseticom doslovno spalio monitor,
Dichotomy Engine me je lično iznenadio, a ko fol „ne zna da svira” :), a ovako ne moš mu prste pohvatat’,
Essence of Night je progutala trema ali su nekako uspeli da doteraju do kraja. I tu je nekako opet došao do izražaja duh ljudi koji su ih maksimalno podržali bez obzira na pehove,
S.O.K., Sinđa izgleda ko da ima nervni slom, kao da je popizdeo pa se dere na mikrofon, ko da mu je on kriv :). Bez sviraljkice ništa i onog čuda na sred bine sa onim za motanje strune na pecaljki na vrhu „sprave”,
dreDDup je odsvirao sličan repertoar kao i u Dangubi. Valjda. Ja sam ih snimao pa sam više brinuo kao da nadvisim sve, ili da se ne sapletem negde sa kamerom u rukama,
FT, Third I, Tearpalm, objektivno gledano a i subjektivno mislim da nam je ovo bio najbolji nastup do sad. Verotvatno jer prvi put sviramo na ovako dobroj opremi i tonac nas ne spušta, čak nas je i dobro skaprao. Tearpalm je bio iznenađenje!
Kako smo do tada debelo zagazili u noć posle nas je krenulo kraćenje pa su se nastupi preklapali što je opet dalo neku čudnu atmosferu. Prvo su krenuli Youth A.D. i CTD, da bi se na njih nadovezao Crnich sa svojim ambient noise setom i prijatno me je iznenadio svojim nenapetim nastupom.
Na Crnicha se nadovezali Erekta i TDMA potpomognuti drugarom koga od milošte nazvasmo „Avan noise”. Bušilice, testerice, brusilice, mutilice i za kraj novogodišnje prskalice i ćao.
U pola 4, kako reče Neven, „pit-bul” obezbeđenje izgovara „do 4 hoću da vas nema” i tu je bio fajront.
E, sad, ja nekako ne mogu da se otmem utisku da je ovaj skup podjednako obeležila jako dobra atmosfera posetilaca i izvođača. Iako su svi bili stilski različiti, nekako su se svi podržavali. I to mi nekako daje nadu da smo na nekom lepom putu...i neću više (da se*em), ponestaje toalet papira. Vidimo se na nekom novom DSu.

Figurative Theatre, Third I, Tearpalm

6.8.2008. Centar za kulturu Nishka Nanja

Marta meseca je FT svirao u Banji. I nastup je bio prilicno harsh te je ovaj poziv sve iznenadio. Sve jedno oni (da, ovi iz naslova) kakvi su kulturni ne odbijaju fine pozive te su se vrlo rado odazvali. Koncert se inace odrzavao u amfiteatru ispred kulturnog centra, u podnoziju brda, jako zanimljiv ambijent, prilicno mracan i hororican. Bina mala, sa strane ogromno drvo, reklo bi se idealno za ovakav zvuk (ne drvo, cela okolina).

Novo ozvucenje je dovuceno ali nikoga nije bilo da sve to poveze pa su tonsku uradili posle 21h kada je koncert vec trebalo da pocne. Srecom ovde publika vrlo kasni te je sve krenulo oko 22h. Morali su jer su po set listi imali sat ipo pesama + pauze izmedju, taman dva sata (radnim danima se sve mora zavrsiti do 24h). Treba jos samo napomenuti da ovo NIJE bio koncert 3 odvojena benda. Ovi ljudi u raznim kombinacijama cine 3 benda ali su sada napravili „fuziju“ i mix sva 3 repertoara. Spajali su industrial-noise, ebm i drone-noise.

Po njihovem recima cilj je bio pruziti ekstremniji nastup bar za ovdasnje prilike i pokazati da se u ovom gradu svira jos nesto sem rnr, metala i panka. Pod tim ekstremno podrazumevaju kako to oni vole da kazu „anti-crowd-pleasing“. Kao i proslog puta nije radjena nikakva kampanja u smislu plakata isl vec je to islo „od usta do usta“. Okacen je plakat na DS forumu. Na kraju skupilo se 30 i kusur ljudi sto bilo dovoljno za ovakvo desavanje.

Taj „anti-crowd-pleasing“ stav je krenuo od pocetka sa Third I delom programa. Ovaj deo je bio vise atmosferican, ambijentalan, mracan, na trenutke industrijalizovan, uglavnom aritmican i na trenutke bucan jer je zvuk bilo teze podesiti zbog pravca koji neguju. Uglavnom ovakav zvuk se jako uklapa u ceo ambijent shume i prirode koja okruzuje prostor. Zanimljivo je bilo da je grupa metalaca ovo odslusala jer im je sve licilo na taj neki metal, verovatno dobrim delom zbog growl vokala (komenar je bio u fazonu "sta je ovo? neki metal? Kako nemaju bubnja?"). Drugi deo koncerta je bio posvecen Figurative Theatre repertoaru. Ovaj na snimcima ebm se uzivo uglavnom pretvori u "plesni noise" i zvuci drugacije nego na snimku jer ovde ima vise vokala i to uglavnom „clean“. Sada je isao i growl back vokal. Razlikovalo se od prvog dela koncerta jer je u pitanju ritmicnija muzika, brza i „densichnija“ kako oni kazu. Taj ritmicni deo je povremeno bio prekidan totalnim noise izivljavanjima na gitari, klavijaturama i mixeti. I tako polako dolaze do treceg dela kada su odsvirane i dve Tearpalm stvari, jedna vise industrial, jedna vise drone (ne gitarski, vise atmosfericni drone) hipnotisuca. Izmedju drugog i treceg dela nije bilo previse razlike u zvuku jer je noise povezao ritmicni FT i aritmicki TP. Vrhunac je bio na „true logic another system” ako se ne varam preko koga je pevana “ona se igra nozem” Dobrog Isaka. I zato je odsvirana na kraju opet gde su svi pevali. Cetvrti neplanirani deo se sastojao u tome da svako moze da radi sta hoce i vise nije ni imao veze sa koncertom vec obicnom zajebancijom. I tako do ponoci.

Na kraju sveukupni utisak je da se oni jako dobro zezaju dok sviraju. Ne postoji tacno odredjeno sta ce ko raditi dok sviraju vec se svi prema osecaju smenjuju i orjentisu, cak i silaze sa bine odlaze da iz publike posmatraju koncert, vracaju se uzimaju drugi instrument i tako sve u krug.

Jako opusteno njima a publika nenaviknuta na ovakav zvuk sigurno ne moze ostati ravnodusna. Bilo je posle raznih komentara (pozivitnih i negativnih i SVI su bili U PRAVU i TACHNI) koji su uglavnom bili izvor smeha i zadovoljstva jer je cilj postignut. Nema ravnodusnih.

Nastupili su u sastavu: Marko, Gera, Pedja i Nenad. Svi su svirali (i pevali) sve. A evo i set liste koje su se manje vise drzali (osim ovoga svirali su i TuxedoMoon, Throbbing Gristle)
1. Third I - Message How Satan Gets Into Your Head
2. Third I - Chain Rebelion
3. Third I - Show me your fear
4. Third I - Dead Souls Romance
5. Third I - Eyescream
6. Third I – Lights over the lonely streets
7. Third I – World under construction
8. Figurative Theatre - FAMILY KILLER
9. Figurative Theatre - Oblivion and misery-Atrocious Camera
10. Figurative Theatre - HOMOCIDER
11. Figurative Theatre - true logic another system
12. Figurative Theatre - Idoru
13. Figurative Theatre - machine caged emotio
14. Figurative Theatre - LOVE OBJECT
15. Figurative Theatre - Mass Media Corruption
16. Figurative Theatre - Emotional loser
17. Figurative Theatre - No Shuffle Voice
18. Tearpalm - Morning Glory Dno zaborava
19. Tearpalm - S.R.S.N.N

Jos slika mozete naci [OVDE]

D:S industrial noise mini fest

14.8.2008., klub Danguba, ulaz 100din

Nije ovo prvo desavanje ovakvog tipa u Srbiji ali su ovakve manifestacije toliko retke da se zapravo cini da je svaki put – prvi put. Postoje naznake da je ovo samo prvo u nizu dogadjaja i kako se cini drugi fest bi trebalo da se odrzi u najskorije vreme, ne samo u Beogradu, vec u svim gradovima gde postoji volja da se tako nesto odrzi.
Prvi fest su cinili Erekta, Youth A.D., C.T.D., dreDDup, Figurative Theatre.
A pocelo je oko 22h i prvi je izasao Djole-(Erekta). Erekta inace radi harsh noise ali se ovoga puta odlucio za drugaciji nastup, eksperimentalniji, vise teatralni nego sviracki i moram priznati da je to bio pun pogodak. Nisam hteo da ga pitam sta ce raditi jer je ovako iznenadjenje bilo vece a utisak potpuniji. Podrska su bili ventilator i kasetofon koji je sve vreme emitovao buku ali ne toliko glasnu, vise kao pozadinsku. Za to vreme Erekta je bacao cvece u publiku, svirao na frulici i bacao se po bini i saplitao se po istoj a publika je pocela da se sutira. Neko je rekao da za takav nastup treba imati „m*da”.
Youth A.D. je svirao mozda i najkrace od svih, nekih 15ak minuta, ali je nekima to bilo dovoljno da ostavi najveci utisak. Steva je prilicno miran/statican na bini dok svira na svojoj analognoj KORG (?) „spravi”. Vraca nas na pocetke industriala i on je zapravo i najvise podsetio na staroskolski indstrial zvuk.
C.T.D. je harsh noise dvojac na lap topovina sa pedalama. I oni su se odlucili za „teatralniji” pristup nastupajuci bosi, u belim matnilima i sa maskama na licima. Stvar koju su izveli je bila poput one sa izdanja „Machine is bleeding to death”, dakle jedna u trajanju od 20tak minuta sto je sasvim dovoljno za ovakav zvuk koji bih ja nazvao drone-industrial. Nastup generalno nije bio toliko napet i „harsh” ali sam prvi put video da neko moze da zaspi uz buku :).
dreDDup je bio bend u onom najklasicnijem smislu reci (4 clana, 4 instrumenta). A i zvucali su najklasicnije. Industrial crossover, moderniji pristup i nekih 45 minuta svirke.
Mihajlo je teatralan a i studira to pa se nekako vidi da se pored samog koncerta dosta polaze ponasanje na bini, kao i sam zvuk. Prosto bend koji se dosta trudi da pored same svirke ponudi jos nesto i za ovakav bend je stvarno steta sto jos uvek nije „priznat”.
Figurative Theatre je bio zadnji a kako su mene pustili iz civilne odsvirali smo i par Third I stvari na pocetku tj pre FT dela setliste. O tome kako smo zvucali isl, moracete da pitate nekog drugog.
Eto tako je to bilo za jedan prvi put. Mislim da su imena koja su nastupala pravilno odabrana u smislu da su svi u slicnim vodama ali opet je svaki bend imao svoj pristup, svaki je imao „to nesto” svoje specificno po cemu se izdvajao. Mali video preview od 20tak minuta se moze skinuti sa divshare.com/download/5190721-23a.

PS. Onome ko je ukr'o diskove sa PMK distroa jebem sve što mu kvaku po kući hvata!

HellyCherry webzine #72/73

THIRD I - Reflections of Internal Pain [2008 DIY]

Za bend THIRD I znam vec dugo vremena, ali se nikad nisam našao u prilici da poslušam bilo šta od njih. Tu grešku sam ispravio preslušavši više puta njihov album Reflections of Internal Pain i shvatio da je u pitanju ozbiljan projekat uraden po uzoru na svetsku Noise scenu. Pesme su radene u više podvrsta Noise pravca.
Može se naci ambient noise, rhythm noise, a ima i uticaja Japanoise-a. Donekle kao da nazirem uticaje Sonar i Merzbow, ali to je samo moje mišljenje ne i tvrdnja mada mislim da bi se samnom složio svako ko se iole malo upusti u slušanje ovog pravca. Pesme su opijajuce, trip bez droge, soundscape u nekim pesmama pruža osecaj delikatne teksture, hrapavost u nekim trackovima dobija fizicki osecaj. Ovaj album se sluša jer svaka pesma je dogadaj, poput soundtracka za film, uhvaticete sebe kako u glavi smišljate scenario koji bi odgovarao ovom albumu.
Favorit na izdanju mi je EYEdentity, ambijentalna melodija uz mikrofoniju koja ritmicno izranja da bi utpotpunila atmosferu, donekle me pesma podseca na pesmu Bear od benda Veinecia, mada mi kraj ipak nije jasan, zvuci nedorecen.
Tracklist:
1. THIRD I - Farewell Reason (2:38)
2. THIRD I - ThirdEYE Cry (5:23)
3. THIRD I - Idees Noires (1:37)
4. THIRD I - EYEscream (0:42)
5. THIRD I - EYEdentity (2:15)
[source] - Caozdravo.com

Third I - When Tomorrow Hits...

Nekoliko mojih prijatelja je krenulo sa "skidanjem" ovog albuma sa neta, ali im nije bio nimalo slušljiv. Uz dužno poštovanje, rekoše, taj industrial nije za njihove uši. Dobro, velim, ajde vi to skinite pa cu ja da se "žrtvujem". Onda je došlo do trenutka kada je hard disk mog "mucenika" zarotirao gore pomenuti album. I, gle! To ne da nije loše, nego naprotiv.
Dakle, odmah u najavi da naglasim da sam više nego prijatno iznenaden ovim izdanjem. Kako po sadržaju, tako i po kvalitetu. Ako je vec nužno da se nadevaju neke stilske etikete, ovo jeste industrial, ali ne bilo kakav. Ima tu primesa i ambienta i duba, ali (ma kako to vama neverovatno zvucalo) i emocija i melodije! Upravo je to možda i najveca vrednost ovog izdanja. Pop muzika i melodije/emocije - to vec ide, ali industrial i emocije i melodija - svaka cast!
Preslušavanje ovog albuma (cijih 27 minuta možda deluju kratko, ali suštinski su prava porcija iskaza) pobudilo mi je asocijacije na neka davna vremena. Mnogi ce reci da je prvi industrial na ovim prostorima viden sa pojavom benda Laibach sredinom osamdesetih, ali pravi pioniri su drugi. Još se pocetkom osamdesetih pojavljuju prvi snimci benda/projekta Autopsia, koji su nekoliko godina docnije sabrani na kasetnom izdanju Oscularum Infame (Slovenija Kopar - K009). Nikad culi? Ok. Elem, druga paralela koja mi se nužno javlja je cinjenica da je Autopsia došla iz malog mesta koje se zove Ruma, a Third I iz slicno malog mesta poznatog kao Cuprija. Nisu to neki preterano bitni podaci, ali u kontekstu geografije ovih prostora i koliko ta geografija odreduje necije stavove, daleko do toga da nisu od znacaja.
When Tomorow Hits se pojavio kao net izdanje, što znaci da vas samo malo dobre volje deli od dolaženja do njega. Redovni posetioci net fanzina Helly Cherry su to sigurno vec ucinili. Siguran sam da preslušavanje ovog materijala nece prijati baš svim ušima, ali je preporuka da se obavezno nabavi i presluša - siguran sam da ce se naci neki novi ljubitelj zvukova koji baš i nisu preterano uobicajeni. Uostalom, ovo je muzika postapokalipticnog doba, a ako je apokalipsa jednako otkrovenje, zakljucak se namece sam.
Realnost ne samo da ume da bude nego suštinski jeste surova, a ova muzika može da pomogne da se naviknete na nju. Ako želite svoj primerak ovog albuma proskitajte po linkovima: www.hc.co.sr i www.myspace.com/krikunutrasnjosti
[source] - Branislav Nikolic, Plastelin webzine

Third I - When Tomorrow Hits

Zanr – Ambiental
Izdavac – Smell the Stench
Trajanje – 27:16
Nenad Popovic, urednik cuvenog e-casopisa “Helly Cherry”, je jos pre dve godine pokrenuo jedan instrumentalni projekat i time zapoceo sa stvaranjem muzike. Prvobitni naziv projekta bio je “Doping Mozga”, pa je onda promenjen u ovaj, znatno bolji a i originalniji, “Third I”. Posle dva promo/demo snimka izlazi i prvi album “When Tomorrow Hits” za izdavaca “Smell the Stench”. Ovaj album je jedna sinkrazija raznih ambijentalnih zvukova. To su najcesce dark ambiental, electrozirani ambiental, pomalo industrial kao i jos raznorazni lo-fi zvuci. Uopste nisu ekstremni i napeti kao sto umeju da budu, vec su, naprotiv, jako blagi i prijatni. Moram da priznam da me pojedine stvarice, kao sto je onaj ritam u drugoj polovini numere “Cold Chamber” i neki delovi numere “Postapocalyptic Discoteque”, asociraju na domaci projekat “Pamba”. Stvari kao sto su “Liquid Fear of Future” i “Threatful Silence” pobudjuju mracne misli. Neretko se mogu cuti i “speech” useci, verovatno iz nekih filmova, sto na kraju nije lose ispalo. S tim sto je, ipak, mozda trebalo u manjoj meri da ih bude. 85/10
[source] - Monarch, Hard n Heavy webzine

Third I - CD When tomorrow hits…

Na u potpunosti ambijentalnom , instrumentalnom (?) ostvarenju grupacije Third I naslovljenog sa When tommorow hits..., vanserijski je efektno dočaran duh, dah i zadah neminovne sutrašnjice i post apokaliptične ere. To se već veoma jasno, uz sablasni huk koji, između ostalog i samu jezu uteruje pod vašu kožu, može zapaziti već u uvodnom zapisu Cold chamber čiji nenametljivo blagi industrijalizovani šmek neodoljivo vraća u vreme i podseća na rane radove u svetskim razmerama neprevaziđenih Nine Inch Nails ali ipak, samo u naznakama. Dovoljno dobrim. Najboljim. Third I, nastavljajući da provejavaju sa demonizirajuće mističnim isijavanjima i tripoznim uplivima kroz opustošene vijuge moždane mase (bilo čije) u sniglu koji je najavio album – Trinity – dovoljno su ubedljivi da postaje kristalno jasno zašto je ovo ostvarenje objavila Australijska kuća Smell the stench a ne neka tobože renomirana, ovdašnja. Jedan od najzaslužnijih za nastanak ovog u najmanju ruku neobičnog muzičkog dokumenta jeste Nenad Popović – urednik u alternativnom svetu izuzetno respektovanog hard core & punk & underground art web magazina Helly cherry (možete ga posetiti na adresi www.hc.co.sr i uknjižiti ga pod favorites).
Osam ovde prezentovanih ambijentalno psihodeličnih, duhovno nemarno ( i verovatno namerno) posrnulih i satanizovano ( bolje nego politički, slažete li se?) korektnih muzičkih zapisa jesu za, sada i ovde, dominantne muzičke pravce i produkte, potpuno neočekivani, dijabolični i nedvosmisleno post apokaliptični mentalno / emotivno / duhovni zabeleženi, materijalizovani useci i rezovi. I to ne samo kružni i ne samo po kompaktnoj disketi. Realno očekivani i neizbežni. Poslušajte (ih) bez predrasuda.
Undergruond kulturna struja i Third I su na najvišem mogućem umetničkom nivou. Pluća su puna čistog vazduha, konačno.
[source] - Milan B. Popović, Trablmejker webzine

Doping Mozga Echoes ep

It is through a becoming Third I, that re-appears this ::echoes ep of Doping Mozga and it is a pure winter delight. A delight all made of a coming "aurora borealis" sheeted in an evanescent worthy gleam, a delight which innocently takes you on board of a technoid temptation "minute space travel", a delight which unfortunately ends on a "mistake", vintage attitude. Once again, with a certain lightness of heart and pointed taste, Abdicate Cell confirms our interest and yours, we now hope.
[source] - Thierry Massard

THIRD I trinity single

eto, DOPING MOZGA, koji je inace sasvim fino zvucao sa svojim elektro ambijentom, je promjenio ime i muzicku direkciju, i to na onu mracniju stranu. tu su tri stvari, imenovane po zanru s kojim se bave. prva, industrial dub, je dobra za otvaranje, experimentalno, ali opet u nekoj konkrektnoj strukturi, atmosfera je klaustrofobicna, ali seksi, i podsjeca me na parti u nekom napustenom industrijskom kompleksu, heh. druga, dark ambient, ide na lo fi drone, i fino koristi neka bucnija rjesenja, parti je usao u alter fazu, svi su vec prerazvaljeni, a klaustrofobija ulazi u dusu. treca, industrial, hala je napustena, ekipe nema, zvuk je spor i ultra tezak, totalna izolacija. sampl koji se pojavljuje u sve tri varijacije na temu, oporo podsjeca na besmisao i nemogucnost bijega od stvarnosti, industrija smrti ostaje, a kratkotrajni bijeg se vec i zaboravlja... uz sve ide i cover kao JPG file, u istom industrial duhu, gdje se poziva i na sirenje materijala putem kucno przenih cedeja. online izdanje, koje predstavlja underground u svom pravom obliku, ne uvijek ugodnom za one koji ocekuju da parti traje vjecno...
[source] - KKTZ Gruuthaagy, Helly Cherry webzine #54

DOPING MOZGA ”Echoes”

Ovo je zaista nešto što nemam prilike često slušati, a da dolazi od osobe koja se itekako zanima za hard core / punk muziku. U pitanju je Nenad (“Cherry berry”) i njegov project. Prvi put kada se ovo zavrtelo u mome plejeru pred oči mi iskočiše slike prirode, šuma i planina, i sve me podseti na vreme kada reklame nisu bile toliko zastupljene, pa se vreme između dve emisije, dva poluvremena, … popunjavalo čuvenim intermecom. E, tada je u pozadini išla ovakva muzika, a čovek je mogao sit da se nagleda prirodnih lepota i da se pritom uopšte ne smori očekujući najavljen film, seriju, whatever… U pitanju je elektronika, blagi tonovi, uspavljujući. To se posebno odnosi na prve dve numere, dok je treća, i po meni najbolja, ”Mistakemix” malo življa, pa bi mogla da prođe kao muzička podloga za male oglase… Ne, zaista je ovo fino čuti, pomalo podseća na radove ludog grka koji je bio poznat kao KGB, mada je on svirao i grind, čega ovde, na svu sreću, nema. Uglavnom interesantno, tri muzičke numere, trajanje oko deset minuta… Fino! Momak, samo nastavi da se zanimaš ovim, dobro ti ide.
[source] - AkuPUNKtura #14

THIRD I – When Tomorrow Hits...

THIRD I je projekat Nenada autora Helly Cherry webzinea. Trinity singlom bend/ projekat je postigao solidan uspeh, i došao u kontakt sa etiketom Smell the Stench, a ovo je nešto novo. Mračna, tripozna
ambijentalna muzika. Uvrnuto, futurističko zvučno iskustvo, za one željne eksperimentisanja.
[source] - Metal Scream #1

Third I - Mein Kinder -Split

Ovog puta Third I uplovljava malo jače u noise teritoriju. Sa ovom muzikom stvarno nemam nekog većeg iskustva, ali da je ludo, jeste. Mein Kinder je bend iz Njukasla, koji takođe pripada toj nojzerskoj priči.

[source] - Metal Scream #1

Figurative theatre - Emotional loser (Live)

Figurative Theatre - Emotional Loser

EYEdentity

IX

Postapocalyptic Discoteque (Live)