The interview was published in third issue of this fanzine. It was done in Serbian. Click on the image for full size or read it below.
THIRD I [ambient / industrial / noise] izraz
„Third I smo 2006. stvorili Peđa i ja (Nenad). Obojica smo želeli da radimo nešto mračniju i eksperimentalniju muziku od one do tada. Third I postao entitet kroz koji ćemo se mi poigravati, i eksperimentisati sa zvukom. Sve vreme Third I sazreva, napreduje, menja se, dobija nova lica i nove izraze... Danas zaista ne bih znao da ti kažem šta je Third I: bend, projekat, kolektiv, performing act,...mi to prosto zovemo entitetom...“
“Ne praviti ovakav zvuk u ovo vreme i ovakvoj zemlji nam je totalno besmisleno...“
(iz intervjua)
Pozdrav Nenade kako život?
Pozdrav Stevo, evo poslednjih godinu i nešto dana je jako dinamično i užurbano obzirom da sam januara meseca ove godine postao tata, tu je jako puno obaveza ali i svakodnevnih radosti . Stalno neka jurnjava pa nema vremena za smaranje i dosadu što je svakako sjajno.
U kojoj meri ti tvoja svakodnevnica dozvoljava da praviš muziku?
Zapravo, svakodnevnica i nove obaveze i nisu puno uticale na produktivnost. Ima tu perioda kada se nema vremena za muziku, ali se često i ugrabi neki trenutak dok svi spavaju. Uglavnom kradem od svog sna. Inspiracije ima uvek i u svakom trenutku za nekoliko narednih izdanja, neke ideje i koncepti čekaju godinama na realizaciju, ali nekada nema ni volje, prosto ne možeš stvarati „na silu“ i forsirati stvari ako želiš da priča ispadne kako treba.
Čime se baviš kad ne praviš muziku ?
Trenutno se najviše bavim ćerkicom :)! Igramo se, glupiramo, uspavljujemo i radujemo zajedno. Osim toga lagano privodim kraju studije medicine i već evo devet ipo godina vodim webzine Helly Cherry (www.hellycherry.com).
Sa čime bi uporedio rad sa Third I ? Ko ti je najbliži po zvuku generalno ?
Vidim da nas u recenzijama porede sa Throbbing Gristle, Nurse With Wound, Autopsia. Kažem “nas” jer želim da napomenem da smo Third I - Peđa Živanović (poznat po svom radu u Figurative Theatre) i ja. Rećiću ti u svoje ime, a mislim da bi se i Peđa složio samnom...
Iskreno ja nikada ne razmišljam o drugim autorima dok stvaram zvuk, ono što mene vodi je koncept i ideja priče koju želim(o) da ispričam(o). Trudim se da na razne načine dobijem atmoferu koju želim i oko nje gradim priču. Kasnije preslušavanjem skontam da se to može povezati sa tim i tim autorom/bendom. Pomenuti bendovi mi privatno prijaju ali kako Third I zvuk u stvari ne želi granice nekada može zvučati industrial, nekada industrial noise, harsh noise, a nekada kao dark ambient. Poslednje izdanje “Abismo” mene recimo po atmosferi podseća na Lustmord i taj neki dark ambient drone isl... Biće još takvog dark ambienta u narednom periodu a voleo bih i uživo nešto tako da izvedemo jer do sada nismo previše gurali taj zvuk.
Koju opremu koristiš za pravljenje muzike ?
Svašta smo do sada koristili, bukvalno šta nam padne pod ruku, pogotvu kada su koncerti u pitanju. Tu su lap topovi (čuj topovi, kao arsenal), klavijature, gitare, procesori, pedale, razne frulice, usne harmonike, čekić, lanci, selotejp, bilo je bukvalno svega. I hardver i softver…
Kako ti se čini underground na ex-Yu prostorima ?
Ne znam da li se to što ovde imamo može nazvati scenom ali postoje ljudi koji nešto rade. I rade dobro! Generalno to ide nekako u talasima, ne samo na ovoj, već i na drugim scenama (metal, hardcore punk,...), stvori se kritična masa kada se ljudi užele stvaranja, onda se smore, batale to jer nisu dobili ono što su očekivali, ili se povuku na neko vreme dok se opet ne stvori želja za nekim zvukom, sviranjem, dok ne naraste entuzijazam i tako u krug.
Dopada mi se ono što ovde ljudi rade i kako rade generalno. Produkcijski to možda nije na svetskom nivou, nemamo mi ni ta sredstva i tu opremu ali iskreno meni produkcija nikada nije bila bitna. Ja nemam problem da odslušam ni najamaterskiji „fruti“ projekat koji ima dušu, ni otkucan bubanj za grajndkor bend i štatijaznam.
Ono što po meni fali je konkretna saradnja, malo manje sujete, a više solidarnosti. Danas u eri interneta lako je uspostaviti kontakte ali nekako kao da na tome i ostane. Sem nekih online kolaboracija retko dolazi do živih nastupa i konkretnije saradnje, međusobne podrške isl. Pre par godine Dark Scene kolektiv je lepo krenuo sa održavanjem koncerata i mini festivala i u kratkom periodu se desilo zaista dosta bitnih dešavanja. Atmosfera je baš bila dobra i sam osećaj da se nešto tako dešava. Onda je nekako to lagano splaslo, neki ljudi su sad i manje aktivni ali DS gura i dalje s vremena na vreme bude neki mini fest. Sada je naišao neki novi talas u vidu asocijacije Underground Alliance koja obećava, a ovih dana (oktobar je mesec) se dešavaju i konkretne akcije u vidu organizacije koncerata, festivala isl. Eto, to kontam da nam fali, da ja tebi organizujem koncertu u mom mestu, budeš moj gost, a onda mi ti uzvratiš istom merom. Konkretno i bez puno filozofije i eto andergraund bi nam bio puno jači a sviralo bi se puno više.
Nekako kontam da su se ljudi već i možda smorili neta, žele da vide/čuju nešto uživo, pogotovu u malim mestima.
 |
| Cover of the fanzine |
Koliko često nastupaš uživo ?
U periodu od 2008. do 2010. smo odsvirali 14 koncerata ako se ne varam. Posle je Peđa postao tata, a evo sada i ja pa će nastupi malo sačekati. U privatnoj priči se zezamo da smo na “porodiljskom bolovanju”. :)
Koji ti je nastup najviše ostao u sećanju ?
Znam da će zvučati kao kliše ali se ja sećam svakog koncerta. Svaki je imao neku svoju draž iz više razloga.
Prvo, uvek su to bila neka drugačija mesta, čak i kad smo svirali u istom gradu pa je svako to mesto nosilo neki svoj duh i bilo inspirativno na svoj način.
Drugo, ljudi su uvek bili ok, raspoloženi da čuju šta i kako mi to sviramo. Iskreno nisam očekivao tako dobar fidbek ali mi je prijalo saznanje da u celoj priči nismo sami i da to što radimo nekim ljudma zaista znači. Meni je recimo u “Dangubi” prišao momak iz Čačka i rekao da je došao zbog nas. Drugi momak je zbog nas došao iz Novog Bečeja u Novi Sad. Takve stvari moraš da poštuješ a neverovatno te ispune. Treći momak nas je prvi put čuo i sredio nam sledeću svirku u svom gradu...
Treće, tu su uvek neke nepredviđene situacije gde bismo u trenutku skrenuli u neku drugu stranu na nastupu totalno spontano pa je tako svaki koncert nastup za sebe, pa i kad sviramo iste stvari, ne sviramo ih na isti način i uvek zvuče drugačije...
Četvrto, neretko u svojim nastupima uključujemo publiku pa se eto u Nišu na jednom od koncerata desilo da smo joj prepustili binu u potpunosti a mi sišli dole...
Sve te stvari čine ove koncerte nezaboravnim
Ima li razlike, po tebi, između svetskog undergrounda i balkanskog ?
Na zapadu je bolji standard pa oni sebi mogu da priušte možda neke stvari koje mi sebi ovde ne možemo. Tipa, oni mogu da odu na neku turneju i koliko toliko budu na nuli,... To bi možda mogli i mi, ali mi ne možemo skupiti novce ni da pođemo na takav put. Eto, novac može da čini tu neku razliku...
U kom pravcu bi trebao underground na Balkanu da ide kako bi se za njega više čulo ?
Mislim da bi andergraund trebalo da bude SVOJ. Ne vidim potrebu da kopiramo strane bendove/autore jer ih na zapadu ima toliko, pogotovu danas. Mislim da možemo da im prodamo svoju “posebnost”, nešto što nas izdvaja od drugih, nešto zbog čega bi bili “egzotični” i samim tim zanimljivi. Da li je to pevanje na maternjem jeziku, ili teme kojima se bavimo ili nešto treće... Pokazalo se da jezik ne mora da bude tolika barijera. Jesu oni sa zapada malo lenji i razmaženi ali kontam da su se i oni smorili istih bendova ili bendova na isti kalup...
Nešto za kraj ?
Na kraju bih želeo da ti se u svoje i Peđino ime zahvalim na prilici da se predstavimo u vašem fanzinu. Ako vas je zaniteresovalo ono što radimo slobodno nam se javite. Više informacijama imate na www.thirdinoise.co.nr , www.facebook.com/thirdinoise i www.soundcloud.com/thirdinoise .
STEJ OKEJ!
