Interview for Mulj.net webzine

Nenad Popović - Third I - Susreti sa sobom
08 Jan 2014

Svakako jedan od najneobičnijih pravaca na elektronskoj sceni, noise ima mnogo poklonika koji ga razvijaju i usavršavaju svakodnevno. Jednima svakodnevica, drugima potpuno neshvatljiv, ipak je forma izražavanja kao i crtanje, oblikovanje, pisanje... i ima svojih itekako interesantnih trenutaka.

Ni velika imena, kao Peter Gabriel, nisu ostali imuni na poziv izazova. Nenad Popović, član Ćupriskog benda „Third I" i urednik Helly Cherry webzina www.hellycherry.com, će nam malo bliže opisati i objasniti o čemu se radi.

click on the image to enlarge

Nenade, molim te predstavi "Third I" čitaocima. Da li je to što stvarate sa "Third I" muzika, ili nešto drugo? Kako bi definisao?
Third I je ukratko muzički entitet koji sebe izražava kroz dark ambient, industrial, drone i noise zvuke. Da li je to muzika ili ne, verovatno je pomalo i besmisleno raspravljati jer svako ima svoje viđenje ovakvog izraza. Jednostavno, nekima je to ekstremni muzički pravac, nekima buka, nekima je to anti-muzika. Zovite ga kako želite, meni je važnija poruka koja stoji iza svega toga.

Što pokušavate da prenesete na slušaoca preko "Third I" albuma?
Third I albumi govore o našem društvu, svetu oko nas i svetu u nama. O našim strahovima, nadanjima, prošlosti, sadašnjosti, budućnosti. Ima i otvorenih, neimenovanih, apstraktnih tema gde svaki slušalac albumu može dati svoj smisao u skladu sa sopstvenim doživljajem. Tako su oni na neki način i projekcioni testovi. Često su angažovani, konceptualni, i imaju za cilj da isprovociraju i nateraju na razmišljanje.

Zašto baš noise i odakle ideja za ovakav projekat?
Third I nije isključivo noise priča. Već sam napomenuo da sebe izražavamo kroz dark ambient, industrial, drone i noise zvuke. Ali hajde da ne komplikujemo, nazovimo sve to jednostavno eksperimentalnim zvukom.
Pre ove priče, postojala je preteča koja je bila u potpunosti ambijentalna. Ipak, želeo sam nešto mračniji zvuk, a sve se to vremenski pogodilo sa gostovanjem benda Figurative Theatre u Ćupriji 2006. Peđa i ja smo se tada upoznali, i uskoro i pokrenuli Third I jer smo se jako dobro skapirali. Jednostavno, to je sve išlo nekako lako, prirodno i spontano.
Na pitanje "odakle ideja" mogu ti odgovoriti jedino: "iznutra". To je nešto što stoji i tinja u tebi i jednostavno mora da izađe kad-tad. A teme kojima se bavimo su teške, ozbiljne i kao takve i zahtevaju neki ozbiljniji izraz. U eksperimentalnoj muzici smo to prepoznali jer je ona kao i teme kojima se bavimo. Za nju su potrebni vreme, strpljenje, koncentracija, raspoloženje pa i hrabrost.

Slično je i sa nama ljudima. Mi možemo bežati od sebe ali se na kraju ipak u nekom trenutku moramo susresti sa samim sobom, sa onim iskonskim u sebi što je neretko neprijatno (kao i sam noise), ali neminovno i neophodno.

Što vas toliko uzbuđuje i spaja pod zastavom benda?
Rizikujem da zvučim kao na izboru za mis (smeh) ali, spajaju nas ideje o nekom lepšem, pravednijem, boljem i mirnijem svetu (spoljašnjem i unutrašnjem).

Ko je uopšte "Third I" slušaoc?
Svaka osoba koja je dovoljno otvorenog uma i srca.

Koliko je široka, ili uska, noise scena?
Ne znam šta bih ti rekao na ovo pitanje. Kod nas u Srbiji ne postoji noise scena u klasičnom, užem smislu. Više je to skup pojedinaca za koje ja sasvim slučajno saznam da postoje i prijatno se uvek iznenadim. Voleo bih kada bi se ljudi koji rade ovakav zvuk bolje povezali i organizovali na neki način, putem fejsbuka, foruma isl.

Jedni od najaktivnijih trenutno su Raven iz Čačka, Tearpalm, Nundata i DBC iz Beograda, a u mom gradu Ćupriji postoje još i Oil, Endless Conflict, Boyssound(e)scapes, i Fifth and a half Sense koji se bave nešto eksperimentalnijim elektronskim zvukom. I jedan novi psihodelični projekat je u povoju i treba da dobije neki konkretniji oblik nadam se što pre.

Novija imena iz Srbije su Bezdan (Subotica), Weareallslaves (Beograd), Zartzinfect (Loznica), Crocodile Tears (Niš)...

Vašim čitaocima će možda biti interesantno da je u Crnoj Gori do pre koju godinu bio aktivan projekat Gaad koji je dolazio iz Tivta ili Herceg Novog, nisam tačno siguran. Takođe, potražite još dva CG projekta "Optimus Prime", i "Masturbeator" koji ne rade noise već neguju neki elektronski andergraund zvuk.

Od organizacija koje promovišu ne samo noise već mnogo širi vid eksperimentalne muzike aktivni su još i Crime Scene Records, Underground Alliance, i Black Planet Records - tri kolektiva koja okupljaju autore iz bivše Jugoslavije. Ove tri grupacije su vam sjajna polazna tačka za dalje istraživanje electro, industrial, noise, ambient i srodnih pravaca, pa eto, proskitajte malo i sami, i steći ćete neku širu sliku o stanju scene kod nas.

Koliko dugo postoji "Third I" i koja ste izdanja do sada objavili?
Third I postoji od avgusta meseca 2006. Do ovog trenutka iza sebe imamo preko 20 izdanja: singlova, EP-jeva, albuma, split izdanja i kolaboracija za etikete širom sveta: Australija, Amerika, Engleska, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Grcka,...

Poznato mi je da ste saradivali sa drugim bendovima/pojedincima. Koje ste saradnje do sada ostvarili?
Sve te saradnje su bile sa ljudima sa kojima smo i privatno bliski pa su bile nekako i prirodne i logične i to je uvek samo pitanje vremena kada će se neka od njih desiti. Do sada smo sarađivali sa ljudima iz projekata Raven, Oil, Endless Conflict, Mein Kinder, Erekta, Tearpalm, Syphil, Oyed, Bolest Evropa, Scissor... sa nekima smo sarađivali u više navrata, a sa nekima trenutno radimo na novim stvarima.

Pored "Third I", urednik si i www.hellycherry.com webzina, ali si umješan i u još par umjetničkih projekata. Možeš li nam ukratko predstaviti i ovaj vid tvog zanimanja i rada?
Već preko deset godina sa grupom saradnika koji su, slobodno mogu reći, nakon ovoliko godina postali i moji prijatelji, radim na webzine-u Helly Cherry koji je posvećen raznim vidovima andergraund kulture (muzika, film, strip, književnost,...). Sve je počelo 2003. kao posledica viška vremena i želje da se uradi nešto korisno i konstruktivno za ovdašnji andergraund izraz. Zine se vremenom menjao, sazrevao i nadam se da će i dalje rasti i razvijati se.
Takođe u tom periodu sam sa grupom najboljih prijatelja snimao lo-fi filmove pod imenom "7 samuraja SKOJA". To su bili i neki skečevi na tragu Pajtonovaca, Nadrealista, tako nešto. Filmovi su bili učesnici i festivala poput Festival Srpskog Filma Fantastike, A festa, Nepokoreni Grad, Važna je ideja... Trenutno smo na stend baju jer ne živimo više svi u istom gradu...
Još jedna meni draga priča čiji sam bio deo (a čiji ću na neki način biti zauvek) je i gorepomenuti Figurative Theatre, ebm industrial bend koji je na neki način brat blizanac projektu Third I obzirom da je FT osnovao Peda Živanović koji je sa mnom napravio i Third I. U principu, koncepcijski su to dve istovente priče. Jedina je razlika u muzičkom izrazu jer je FT malo prijemčiviji za uvo. Iskoristio bih priliku da pozovem čitaoce da potraže i skinu njihov poslednji album "Svet će opet biti savršen - part 2" koji se nedavno pojavio.

pitao: Nikola Franquelli

[source] http://mulj.net/index.php/intervju/3454-nenad-popovic-third-i-susreti-sa-sobom

Third I on Ex - Yugoslavian 2013. recommended releases list

Webzine Terapija.net released serial of lists of best acts, albums, concerts in 2013. Third I was on the list of recommended Ex - Yugoslavian 2013. releases.

click on the image to enlarge

[source] http://www.terapija.net/topliste.asp?ID=18294

"Industrial Syndrone" review in Terapija.net webzine

Review in Croatian webzine Terapija.net. It was written and published on 1.1.2014. (!) in Serbo-Croatian by Horvi, very dedicated guy that always try to truly understand the story behind every release he listens to. This is how he saw our EP. Thank you Horvi!

click on the image to enlarge

Third I se svako malo pronađu u neobičnim kreacijama po kojima spadaju u najneočekivaniji bend današnjice na ovim prostorima. Nisu bend za novogodišnje žurke i živo im se fučka za svjetovni plasman njihovih artikala koji su veoma dotjerani i umjetnički urađeni s visokom dozom kreativnosti.

Ovdje su se povezali s Ravenom iz Čačka, drone umjetnikom koji iza sebe ima cijelo brdo izdanja napravivši 20 minuta sugestivnog mantričkog transa opsesivne, svima prijeko potrebne psihodelične, opuštajuće eksplozije nemira, unutarnjih strahova, panike i skorih šokova koji nas čekaju u 2014. godini po svim pitanjima i u svim pogledima. Daju nam sliku realnog života na ovome našem usranom Balkanu - nikome neće biti lako bez obzira imate li ili nemate love. Mrak je to što nas veže, optimizma nemamo, tek tu i tamo ga dobijemo od nekih spodoba koji nam kroje život samo da nam izmuzu i zadnje pare za kruh, a tako se postavlja i ovaj projekt bez ikakve filozofske ili socio-političke konotacije.

Međutim, to je samo prividno. U ovim autorima vlada besprijekorni sklad beznađa ovog društva; oni znaju što je glad, neimaština i bezperspektivnost utopije da će 'sutra biti bolje'. Neće nikad to 'sutra' doći, možda tek u glavama, ali ovako loše kako jest, na ovome našem Balkanu nikada nije bilo u našim životima. Čak niti u ratnim godinama kada se još uspjelo živjeti od starih komunističkih zaliha.

Oni opisuju kroz samo dva drone instrumentala "Industrial" i "Syndrone" u našu očajnu perspektivu u kojoj nema niti najmanje ljudskosti, emocija ili suosjećaja bližnjeg za nastale probleme. Glazba je mračna i morbidna s olovno teškim stavovima u globalnom kontekstu, štoviše, na momente je i jako užasan kovitlavi horror u kome se podavi sva gamad koja stoji na putu i ne daje nikakve vjere u boljitak ovog svijeta. Kao što je davno Stockhausen rekao: 'nema ništa optimističkog u mojoj glazbi'.

Sretna vam Nova godina 2014!

Naslovi: 1.Industrial, 2.Syndrone
ocjena albuma [1-10]: 7
horvi // 01/01/2014

[source] http://terapija.net/mjuzik.asp?ID=18225

Interview for Arsenik fanzine

In January 2014, #4/5 issue of Arsenik fanzine was published with Third I interview in it. I spoke about the beginnings of Third I, some of our influences, inspiration, live acts, underground and about the webzine I run (www.hellycherry.com). It was done in Serbian and you can check below how it looks on paper (click on the image to enlarge).

You can order your copy here.

 

  

Pre nego što započnemo razgovor, objasnite nam - ko je „Treće ja“ (Third I), ako znamo da bend sačinjavaju dva čoveka?
“Treće Ja“ je možda teže opisati u nekom klasičnom smislu jer je to i bend (mada ne u klasičnom smislu te reči), i projekat, performing act i otvoreni kolektiv kome može da se pridruži svako na (ne)određeno vreme. Manje se bavimo definisanjem svega toga. Third I i jeste i nije sve ovo jer u svom postojanju i spletom okolnosti deluje na različite načine. Nekad uživo, nekad kroz performans, nekad diskografski.

Kako bi ste žanrovski odredili vašu muziku?
Generalno, naš zvuk pliva na tromeđi industrial, dark ambient i noise pravaca. Široj publici će možda najviše značiti ako to jednostavno nazovemo eksperimentalnom muzikom. Takođe, može se smatrati i primenjenom jer je pogodna za korišćenje u raznim filmovima, predstavama, performansima (čiji je već bila deo),... Neki ovo smatraju i anti-muzikom ali nama te odrednice ne znače previše. Bitniji nam je unutrašnji osećaj koji ljudi imaju dok slušaju ovo što radimo.

Koju (kakvu) poruku svojom muzikom šaljete publici?
Third I se bavi raznim temama. Često se trudimo da publici predstavimo probleme sa kojima se suočavamo kao društvo danas, da skrenemo pažnju ne sve loše pojave. Želimo da podignemo svest čoveka i njegovu odgovornost prema svom okruženju. Bavimo se i samim čovekom, njegovom unutrašnjom borbom sa samim sobom.
Nekada su naše teme apstraktne, a nekada toliko slobodne da ostavljamo slušaocima prostora da sami grade svoju priču u skladu sa svojom ličnošću, senzibilitetom i trenutnim osećanjima.

Sa obzirom da je Third I bend sa samo dvojicom članova, zanima me koliko ste aktivni i kako se snalazite kada su u pitanju živi nastupi?
Kao što sam na početku naveo, Third I je „free form“ skupina ljudi. Iako smo Peđa i ja uvek tu, mi imamo tu slobodu da pozovemo i druge ljude da nam se pridruže na živim nastupima. U peridou 2008.-2010. smo baš aktivno nastupali i retko kada smo svirali u istoj postavi. Jednostavno, naš muzički izraz je takav da nam dozvoljava ovo eksperimentisanje. Tako naši nastupi uvek dobiju neku drugu dimenziju jer svaka osoba na nastupu donese nešto svoje, što rezultira različitim nastupom čak i onda kada sviramo iste pesme. Do sada nas je maksimalno bilo devetoro na bini ako se dobro sećam, a jednom prilikom sam i samostalno nastupio.

Postoji neki odredjeni razlog zbog koga bend ne radi u klasičnoj postavi i ima li potrebe za još nekim članom (instrumentom), sa obzirom na vrstu muzike koju stvarate?
Third I smo osnovali Peđa i ja, i nas dvojica činimo osnovu. Našu muziku, zbog svoje prirode u potpunosti možemo izvesti nas dvojica tako da i nema neke potrebe za klasičnom postavom. Ipak, nama je uvek zanimljivo da pored sebe imamo prijatelje. U par navrata ljudi su sami poželeli da nastupe sa nama jer su nas ranije nekada gledali uživo i to im se dopalo.
Takođe, na samim nastupima pozivamo i ohrabrujemo publiku da nam se pridruži na bini što se neretko i desi. Volimo tu dvosmernu i direktnu komunikaciju tako da se jednom prilikom u Nišu na nastupu desilo i to da smo se mi u potpunosti povukli sa bine i prepustili je posetiocima koji su preuzeli instrumente.

Koliko Third I trpi zbog toga što članovi ne žive u istom gradu?
Trpi u smislu da smo sada manje koncertno aktivni zbog obaveza i fizičke udaljenosti. Trenutno je tako i zbog drugih okolnosti (u međuvremenu smo obojica postali tate, dakle porodica, posao). No, nadamo se da će se uskoro ponovo pružiti prilika da zasviramo. Ponuda i poziva svakako ima i to nas neizmerno raduje, a nedavno smo baš i pričali koliko smo željni ponovnog nastupa.
U međuvremenu se za ovakav zvuk zainteresovala i Marija, moja bolja polovina, sa kojom sam i uradio par novih pesama. Kao što rekoh na početku, Third I će uvek biti otvoren za nove ljude. Dobra strana svega toga je što je uvek dinamična atmosfera oko čitave priče pa nikada nije dosadno.

Muzika koju stvarate ne spada u domen popularne, još manje komercijalne muzike. Šta je to što vas tera da stvarate i dalje?
Nama je ova priča zapravo odmor i zadovoljstvo. Neka vrsta hobija i zabave, ali sa druge strane i bekstvo od nekih loših stvari. A opet i prilika da se upravo o tim lošim stvarima govori na glas, na jedan kreativan i oslobađajući način. Pokušaj da se sve ono loše oko nas i u nama ljudima promeni. Ta kolektivna i individualna borba čoveka je konstanta te otud i ta potreba za stvaranjem.

Do sada ste objavili više od 20 albuma. Gde je taj neiscrpni izvor inspiracije?
Kao što rekoh malopre, inspiracija je oko nas i u nama...

Albume objavljujete, uglavnom, za inostrane izdavačke kuće, što nije baš uobičajeno za domaće izvodjače. Odakle ta praksa?
U inostranstvu ljudi za nijansu više prate i interesuju se za ovakav zvuk. Neretko su sami izvođači ujedno i vlasnici etiketa, a izvođači se i povezuju i direktno komuniciraju jedni sa drugima, rade split izdanja, kolaboracije, izdaju jedni drugima izdanja, menjaju jedni sa drugima diskove, tako da se stvara jedna fina mreža koja se bazira na saradnji, druženju, razmeni ideja... Mi smo, eto spontano, postali deo te priče pa smo na taj način uspeli da izdamo za etikete iz Amerike, Australije, Francuske, Češke, Bosne, Hrvatske, Grčke... U Srbiji mali broj ljudi prati ovakav zvuk, ali opet i ovde postoje oni koji se interesuju i aktivno prate naš rad. Pošto nas nema puno, i naši kontakti su intenzivniji te vremenom neretko postajemo i prijatelji u pravom smislu reči sa publikom i ostalim izvođačima.
 
Šta možemo od Third I očekivati u narednom periodu?
Puno toga. Najskorije očekujemo da izađe kaseta na kojoj je materijal koji smo zajednički uradili sa engleskim izvođačem koji radi pod imenom Meinkidner. Tu je split sa Bugarskim projektom H14, i split Uzbekistanskim Psy-Factorom. U pitanju je split singl na kome smo prvi put autorski radili Marija i ja. To je nešto što je meni intimno jako drago što će se pojaviti. U planu je i EP koji ćemo uraditi nas dvoje. Peđa je trenutno koncentrisan na promociju svog matičnog benda Figurative Theatre sa kojim nastupa aktivno ovih dana. Kada se to završi, iskoristićemo priliku da završimo neke potpuno nove stvari koje smo započeli. Postoji još ideja ali ovo su one koje su konkretne i za koje smo sigurni da će se desiti u narednih nekoliko meseci.

Pored muzike, bavite se i veb-fanzinaštvom. Recite nam nešto više o tome.
Već više od deset godina uređujem i vodim Helly Cherry Webzine koji se bavi alternativnom i andergraund kulturom. Fanzin možete pratiti svakodnevno na www.hellycherry.com. Pišemo o muzici, filmu, stripu, književnosti. Trudimo se da predstavimo neka nova imena koja zaista vrede, a nemaju baš prilike da se pojave u drugim medijima.

Koliko su fanzini (bilo da se radi o štampanim ili elektronskim izdanjima) potrebni današnjoj sceni?
Zanimljivo pitanje. I sam sam ga postavljao i sebi i drugima. Mislim da fanzini svakako jesu potrebni sceni. Bez obzira što danas postoji internet, fejsbuk, youtube, bez obzira što postoji direktna komunikacija benda i publike, opet, potreban je i neko treći ko će dati potvrdu i sud o tvom radu. Mediji se trude da, koliko je to moguce, objektivnije sagledaju nečije stvaralaštvo. Zbog pretrpanosti informacijama, značajni su i kao neki „filter“ koji će vam pomoći da se snađete u svom tom haosu.
Ljudi su generalno većinom intertna bića i pomere se, ili promene pravac ako to neko uradi za njh. Prvo mora da im se kaže da li je nesto “kul” ili ne, da bi uopšte razmislili o novoj opciji. Mediji to rade na neki način...
Lepa je to tema za razgovor, nažalost ovde je malo prostora da bi se detaljnije o njoj raspravljalo. Ovo što sam naveo je možda samo jedan od odgovora zašto su fanzini i mediji značajni.

Složićete se da bavljenje muzikom, kao i bavljenje fanzinaštvom iziskuje mnogo truda, vremena, novca i ljubavi. Vrati li se bar nešto?
Materijalno sigurno ne. Više je to neka unutrašnja satisfakcija i svest da smo za sebe i sredinu u kojoj živimo uradili nešto lepo i konstruktivno. I ako od početka tako postavite stvari biće sve ok.
Takođe, bavljenje muzikom i fanzinom mi je donelo zaista brojna prijateljstva, upoznao sam neke mlade, kreativne i pametne ljude koje inače ne bih upoznao. Sve ove aktivnosti su mi donele saznanje da u svojim interesovanjima nisam sam. U tom smislu, dobio sam puno toga.

Jasno je da novca u svemu tome nema. Možete li mi reći – koja je to satisfakcija koja će mlade ljude zadržati ili pokrenuti da se bave umetnošću, bilo da je u pitanju muzika, književnost, strip, likovna umetnost (...)?
U prethodnom pitanju sam ti rekao šta je sve ovo meni lično donelo, koja je moja satisfakcija. Mislim da će i drugim mladim ljudima značiti to isto, pogotovu ako dolaze iz malih mesta gde je uvek teže baviti se umetnošću. Ono što je takođe bitno je da na ovaj način, kroz aktivno učešće, mi menjamo svet oko nas, borimo se za njega i oblikujemo ga prema našim željama, činimo da bude podnošljiviji i prijatniji. To se neće desiti samo od sebe, to moramo mi sami da uradimo. Ne možemo očekivati da samo sedimo kući, visimo na internetu i onda se žalimo kako nema dešavanja, a čak i kada se neko desi, opet ne odemo da podržimo. Tako se stvara začarani krug apatije i nezainteresovanosti i moramo shvatiti da jedini koji gubimo smo mi sami. Ako ne radimo ništa da se stvari pomere sa mrtve tačke onda nemamo ni pravo da se žalimo što je stanje takvo kakvo je.

Upoznati ste, iz prve ruke, sa underground scenom. Kako ocenjujete trenutno stanje?
Bendova ima. I to jako dobrih. Trenutno najveći problem nije čak ni novac jer novca za toliko svakako ima. Koncert 2-3 andergraund benda košta najviše 300 dinara, a to danas zaista nije mnogo. Problem je što kod današnje publike zapravo ne postoji kultura odlaska na koncert. Ne shvataju da ulažući u bend zapravo ulažu u sebe. Odlaskom na svirke dobijaju nova iskustva, toliko toga vide, čuju, nauče, grade svoj stav i mišljenje utemeljeno na ličnom iskustvu. Umesto toga, danas klinci ipak biraju da daju tih 300 dinara za paklu i po cigara ili dve „flajke“ piva. To nije pank, ni metal, ni andegraund, to je „vikend alternativa“ i poziranje. Ovo je samo jedan od problema današnje scene. Bendova ima, i te kako današnja publika ima šta da vidi i čuje, problem je što to ne želi iz nekog razloga. A sve je to prava šteta jer bendovi ipak sviraju za te ljude, i kada vide da je interesovanje malo i entuzijazam opadne i bend prestaje sa radom neretko i pre nego što je uspeo da izvuče svoj maksimum.

Šta je to što treba učiniti da bi se stanje popravilo?
Potrebno je podržati ljude koji se bave bilo kojim vidom umetnosti. Kupite disk, poslušajte pažljivo da li nešto imaju da kažu, kupite strip, knjigu, idite na izložbe, komunicirajte sa autorima, komunicirajte između sebe... Nismo manje kul ako pokažemo da nam se nešto dopada i stanemo u prvi red na koncertu. :)

Želite li, za kraj ovog razgovora, da uputite neku poruku čitaocima fanzina Arsenik?
Najpre bih želeo da se zahvalim tebi na odvojenom vremenu i želji da se predstavimo tvojim čitaocima. Svestan sam da je tvoj fanzin više okrenut nekim popularnijim muzičkim pravcima i zbog toga još više cenim ovu priliku da se oglasimo. Hvala ti i na ovako inspirativnim pitanjima.
Čitaoce bih pozvao da pogledaju i poslušaju ovo o čemu smo pričali. Linkovi su ispod. Vidimo se uskoro! :)

HELLY CHERRY webzine posvećen alternativnoj i andergraund kulturi
Website / www.HELLYCHERRY.com
Facebook page / www.facebook.com/hellycherry
Facebook profile / www.facebook.com/hellycherry.webzine

THIRD I ambient / industrial / noise act
Website / www.THIRDINOISE.co.nr
Facebook page / www.facebook.com/thirdinoise
Facebook profile / www.facebook.com/thirdinoisepropaganda

Split with Psy-Factor "Norma Jean Baker Mortenson" is OUT NOW!

This split is dedicated to Norma Jean Baker Mortenson a.k.a. Marilyn Monroe, but also all the women with tragic life that were popular, but very unhappy.

Psy-Factor track was recorded by Anvar on 4th of November 2013, and Third I track was recorded by Marija and Nenad on 8th of November 2013.

Split was released in very limited edition by world wide well known label Smell the Stench and you can order it at www.smellthestench.net or at Leigh facebook profile.

click on the image to enlarge

Happy Noise Year!

Cause the Santa knows what you want the most!

Now when the buzz is over it's time to wish you HAPPY NOISE YEAR with this great greeting card!

It was done for my webzine Helly Cherry by my friend Kostja Ribnik (aka Neven Smrznik, well known HNW name). The card is interesting cause it contains homage to some great noise acts such as Vomir, The Rita, Smell the Stench, Svarvit, Terminal Erection, Vomit Bucket Production, DBC, Smrznik and Third I.

I want to thank Kostja for this great piece of art. Check his blog at www.kostjaribnik.com.

 

click on the image to enlarge