28.10.2009., klub Yeti, Niš, ulaz besplatan
Ok, neki će me optužiti za zloupotrebu službenog položaja pošto u svom zinu/blogu pišem o svom bendu. Iskreno, za to me baš i stiska a i nisam ni prvi ni poslednji koji to čini. I bez bojazni, neće ovo biti neki klasičan izveštaj, više nabacane objektvine činjenice. Da li je to bilo dobro ili ne, šta su drugi rekli,... pa pitajte ih...
O čemu se radi? FT i 3rd I generalno imaju iste članove, bar za neko živo izvođenje. Ta dva entiteta su neka vrsta sijamskih blizanaca. Nastup jednog je istovremeno i nastup drugog. I do marta meseca ove godine repertoari su odvajani u dva bloka. Usledila je promena tako da se sada svira „ukršteni“ repertoar. I skapirali smo da je to neki sasvim odgovarajući način, u isto vreme dovoljno dinamičan i dovoljno provokativan da proba da publici zadrži pažnju koliko treba. Sve ovo se poklapa sa,...hmm pa recimo nekom evolucijom FTa u performans akt. I prvi ovakav nastup se desio pomenutog marta meseca i naišao je na brojne komentare. Loši, dobri, pljuvanje, odobravanje, svi su oni bili pokazatelj da se radi o pravoj stvari.
Nakon pola godine došlo je vreme da se ovakav nastup ponovi. Koncept je postojao, ideja previše i tu je trebalo naći neki balans... Cela priča se od proslog koncerta pročula tako da je dosta ljudi iz okruženja čulo da se ovde radi o nečem neobičnom za ovaj grad pa je „pritisak“ na nas da „konačno vide „to““ rastao. „Marketing“ koncerta je sveden na net, kao i obično, a i na lični poziv. Lično nisam očekivao više od 30 ljudi. Kako sam se samo zajebo. Na kraju jazbina je bila puna i ne znam šta me je više iznenadilo: činjenica da je više ljudi došlo, ili činjenica da su ostali do kraja. Verovatno ovo drugo. Prijalo je to što su došli neki totalno novi ljudi, verovatno iz znatiželje. Bilo je i onih zalutalih (a i mi smo „zalutali“ u bajkersko hard en hevi leglo), ali i nekoliko novih milih lica. I tako se Jetijeva jazbina dovoljno popunila već oko 22.15.
Dosta ljudi je bilo u fazonu „aha u 10 je svirka, znači nećete početi pre 11“. „Pa počećemo kad dođu ljudi. Ako to bude u 10, onda u 10 ali sigurno nećemo previše kasniti“... I tako oko 22.20 lagano počinjemo. Meni se više smučilo da koncerti redovno kasne i svi nekoga (razmaženog) čekaju da se pojavi. Na kraju krajeva nije bilo fer prema ljudima koji su nas ispoštovali i došli na vreme. I dokle više sa takvim kompromisima? Kad smo kod kompromisa, „pa zašto u sred srede svirate?“ pitali su mnogi. Pa eto tako. Ko želi da dođe doći će kad god svirali. Nisu nas interesovali izgovori „radim sutra, idem u školu,...“. Ako neko nešto želi, nađe način, ako ne želi - nađe izgovor.
Samo dešavanje je nekako brzo prošlo, moj utisak a i utisak ljudi sa kojima smo kasnije razgovarali. Mada ako pogledamo, trajalo je skoro sat i po što je sasvim dovoljno. A i ne treba preterivati. A i sviramo za mesec dana od tog datuma ponovo u ovom gradu tako je ok... Eto prilike da se deo ponovi.
Šta se sve dešavalo... Nemojte me pitati. Ja sam za vreme nastupa u nekom magnovenju, stanju sužene svesti i mnogo toga mi promakne. Što i nije loše jer onaj faktor iznenađenja nakon koncerta je uvek pristutan... Sad, kada gledam slike vidim da je tu bilo svega planiranog, ali i onog neplaniranog a lepog što svakom koncertu daje posebnu draž... I tako, neke smo zgrozili, neke razočarali, neke iznenadili, neke zaprepastili, neke iznervirali i isprovocirali... Znači uspelo je...
Vidim, sad se oko tih naših koncerata (a bilo ih je 5 u godinu ipo dana u ovom gradu) muva neka stalna ekipa ljudi. Što je lepo. Izgleda se stvara neka publika za neki drugačiji izraz. Uvek ima i nekih novih lica...
Vama ostavljam da pogledate slike sa http://daily-hc.blogspot.com/2009/10/third-i-figurative-theatre-live-raport.html i pozivam vas da se vidimo u klubu Pravnog 27.11. pa sami donesite svoj sud o celom dešavanju...
Ok, neki će me optužiti za zloupotrebu službenog položaja pošto u svom zinu/blogu pišem o svom bendu. Iskreno, za to me baš i stiska a i nisam ni prvi ni poslednji koji to čini. I bez bojazni, neće ovo biti neki klasičan izveštaj, više nabacane objektvine činjenice. Da li je to bilo dobro ili ne, šta su drugi rekli,... pa pitajte ih...
O čemu se radi? FT i 3rd I generalno imaju iste članove, bar za neko živo izvođenje. Ta dva entiteta su neka vrsta sijamskih blizanaca. Nastup jednog je istovremeno i nastup drugog. I do marta meseca ove godine repertoari su odvajani u dva bloka. Usledila je promena tako da se sada svira „ukršteni“ repertoar. I skapirali smo da je to neki sasvim odgovarajući način, u isto vreme dovoljno dinamičan i dovoljno provokativan da proba da publici zadrži pažnju koliko treba. Sve ovo se poklapa sa,...hmm pa recimo nekom evolucijom FTa u performans akt. I prvi ovakav nastup se desio pomenutog marta meseca i naišao je na brojne komentare. Loši, dobri, pljuvanje, odobravanje, svi su oni bili pokazatelj da se radi o pravoj stvari.
Nakon pola godine došlo je vreme da se ovakav nastup ponovi. Koncept je postojao, ideja previše i tu je trebalo naći neki balans... Cela priča se od proslog koncerta pročula tako da je dosta ljudi iz okruženja čulo da se ovde radi o nečem neobičnom za ovaj grad pa je „pritisak“ na nas da „konačno vide „to““ rastao. „Marketing“ koncerta je sveden na net, kao i obično, a i na lični poziv. Lično nisam očekivao više od 30 ljudi. Kako sam se samo zajebo. Na kraju jazbina je bila puna i ne znam šta me je više iznenadilo: činjenica da je više ljudi došlo, ili činjenica da su ostali do kraja. Verovatno ovo drugo. Prijalo je to što su došli neki totalno novi ljudi, verovatno iz znatiželje. Bilo je i onih zalutalih (a i mi smo „zalutali“ u bajkersko hard en hevi leglo), ali i nekoliko novih milih lica. I tako se Jetijeva jazbina dovoljno popunila već oko 22.15.
Dosta ljudi je bilo u fazonu „aha u 10 je svirka, znači nećete početi pre 11“. „Pa počećemo kad dođu ljudi. Ako to bude u 10, onda u 10 ali sigurno nećemo previše kasniti“... I tako oko 22.20 lagano počinjemo. Meni se više smučilo da koncerti redovno kasne i svi nekoga (razmaženog) čekaju da se pojavi. Na kraju krajeva nije bilo fer prema ljudima koji su nas ispoštovali i došli na vreme. I dokle više sa takvim kompromisima? Kad smo kod kompromisa, „pa zašto u sred srede svirate?“ pitali su mnogi. Pa eto tako. Ko želi da dođe doći će kad god svirali. Nisu nas interesovali izgovori „radim sutra, idem u školu,...“. Ako neko nešto želi, nađe način, ako ne želi - nađe izgovor.
Samo dešavanje je nekako brzo prošlo, moj utisak a i utisak ljudi sa kojima smo kasnije razgovarali. Mada ako pogledamo, trajalo je skoro sat i po što je sasvim dovoljno. A i ne treba preterivati. A i sviramo za mesec dana od tog datuma ponovo u ovom gradu tako je ok... Eto prilike da se deo ponovi.
Šta se sve dešavalo... Nemojte me pitati. Ja sam za vreme nastupa u nekom magnovenju, stanju sužene svesti i mnogo toga mi promakne. Što i nije loše jer onaj faktor iznenađenja nakon koncerta je uvek pristutan... Sad, kada gledam slike vidim da je tu bilo svega planiranog, ali i onog neplaniranog a lepog što svakom koncertu daje posebnu draž... I tako, neke smo zgrozili, neke razočarali, neke iznenadili, neke zaprepastili, neke iznervirali i isprovocirali... Znači uspelo je...
Vidim, sad se oko tih naših koncerata (a bilo ih je 5 u godinu ipo dana u ovom gradu) muva neka stalna ekipa ljudi. Što je lepo. Izgleda se stvara neka publika za neki drugačiji izraz. Uvek ima i nekih novih lica...
Vama ostavljam da pogledate slike sa http://daily-hc.blogspot.com/2009/10/third-i-figurative-theatre-live-raport.html i pozivam vas da se vidimo u klubu Pravnog 27.11. pa sami donesite svoj sud o celom dešavanju...
No comments:
Post a Comment